Osneženoj kosi
oblačne su misli –
žarnice u oku,
zlosutnica u srcu
gromoglasno ćuti.
Na usni je slavuj –
oblake u paučinu
zapliće.
Mudrost je izvor
pitomog bistrog
žubora vremena.
JOVICA JANKOVIĆ (1968 - 2022)
PISMO NEPOZNATOM
Pišem ti, evo, same laži;
pošto me ne znaš, svaka važi.
Sa svakim slovom, nekud krenem
gde ima al i nema mene.
Ako...
Pošalješ senku
da dođe pre tebe
*
zemlja na kojoj stojiš
počinje da propada
ukalupljenim koracima
hodaš po vodi
*
milostiv
ponekad neshvatljiv
ti bi okean
da utopiš u kap
pa neka pričaju ljudi
da Nekad
beše Neko
čije...
Krune se oblaci
vedri se nebo
U tvojim očima
A meni pod prstima sunce izgara
Nedodirom dugo sanjanog
Što mi se daljinom primiče
*
Ti prođeš kraj mene
Nekad me...
Kao namjerno ostavljeni
Lutak
Na obali razočarenja
Dočekujem još jedan
Ispraćaj sunca
Na putu povratka
I ponovnog rođenja istine
U zoru
Kad sunce
Pomiluje lice
Ostavljenog lutka…
*
Kao…
U grudima žene seljanke
junačko srce kuca –
bosiljna je snaga
za sve što život donese,
što zla vremena uzmu.
U grudima žene seljanke
žito se njiše, a kamen klija,
mirišu...
Samo malo nam treba
Da budemo slični deci.
Pod kapom plavog neba,
Gde su nas rađali preci.
Kreni poljima plodnim
Gde bršljen vence plete
Vrati se stazama rodnim
I budi ponovo...
