Kroz odškrinut prozor
Bol i sjena tišinom
Zamjenili žamor,
Pogledom obojenim sjetom
Iz cvijetne postelje
Sa daljinama se druže.
Molitvom prizivaju rodni kraj,
Zelen potok ribe raj,
Plavetno nebo sunca sjaj,
Malo selce...
Ma neću više da pijem.
I neću da se bijem.
I za čije babe zdravlje?
Ijao, a što je to lepo!
Piti!
Šiti!
I francuski govoriti!
Strašno!
Strašno!
Plavi zec,
čudni zec.
Ma jedini na...
Nekada poželim
da je kraj.
A onda me obasja
sunca sjaj.
I bude lepo.
Pa se osmehnem.
Zadovoljan.
Srećan.
A zubi beli.
Ma kud ćeš lepše!
E, a onda mi pukla
četvorka.
Evo, ova ovde.
Ali, samo...
Kao da su sve tuge sveta
nacrtane na tvom licu
i krv ti boju promenila
znaš onoliko
koliko u prolazu pokupiš
uz mučnu neizvesnost
pipajući po mraku
moliš da neko
napiše Pesmu
samo...
Zašto se nismo grlili više,
bili zajedno u svakom trenu,
smijali jače, plakali tiše,
gazili skupa uvijek ka svemu.
Zašto nismo sanjali budni,
vjerovali samo u bajke,
bili svoji, gordi...
Srećan put, majstore
(I ode čovek)
I ode čovek.
A ja ga poznavao.
Zidao mi kuću.
Blok po blok, ciglu po ciglu.
A između malter.
I znoj.
Malo jeo.
I malo pio.
A mučio...
Zovu me.
Milijana, Zorica, Marija,
i desetine njih
čijih se imena više i ne sećam.
Obigravaju oko mene.
Smeškaju se.
Kikoću.
Cupkaju.
Veselo poskakuju
tapšući svojim tananim,
belim ručicama
dok im valjuščići pod bradicama
podvriskuju kao...
I opet dan grize svojom nepristojnošću,
provlači se kroz tupe senke lagano,
pada kroz okrilje zvuka
i svlači svoje kitnjaste odore od melema,
onda blago sunce očekivano raste
ali...
Kažu: Danas je tvoj dan.
Srećan ti rođendan!
Pitaju: Koji?
– Ne znam!
Svaki dan je godina.
Plešem s iluzijama
na maloj pozornici istine
i velikoj pozornici laži.
Svaki dan je godina.
Stope...
Zemlja plava, ona plava,
ja plav, nebo plavo...
Rekoh sebi – gledaj pravo!
Da l` nisam hteo,
il` nisam smeo,
možda čak ni želeo...
Tek, oči joj nisam video
i toga...
