K A N T A K A
Čudni su putevi Gospodnji.
Kantaka (na sanskritu Kanthaka) je bio konj princa Sidarta. U svetovnom životu Sidarta je bio lep, veseo, jahanju vešt mladić, pun života i sve ovozemaljsko uživanje mu je jako prijalo. Trudio se da mu život bude što sadržajniji. Kantaku je smatrao svojim najboljim prijateljem, i ta ljubav i prijateljstvo između čoveka i konja je bilo za pamćenje mnogim generacijama posle dešavanja o kojima je reč.
Zagledao se Sidarta u prelepu princezu i uz pomoć Kantake ispunio sve što je njen otac tražio: pobedio je u jahanju, gađanju lukom i strelom i u mačevanju. Zaljubljen, oženio se. Tada još nije znao da je predodređen da postane Buda. Njegov životni put je bio zacrtan vekovima unapred. Uzalud je nesrećni otac sina čuvao u zamku,
dodelivši mu pratioca Ćanu, sa namerom da spreči ono što se sprečiti ne može.
Nije vredelo. Kada je došlo to vreme, na Kantaki je Sidarta pobegao u askezu i postao Buda. Odrekao se svega svetovnog u korist duhovnog.Čak i omiljenog konja. A Kantaka se našao u neobranom grožđu. Nema gore stvari za konja nego da ostane bez gospodara. Na neki način se osećao izdanim, i kajao se što je pomogao Sidarti
da pobegne iz dvorca. Buda, etimološki od : budan, nije mogao da ga povede sa sobom, askeza je bila potpuna.
Koliko ljudi je u stanju da se odrekne svega? Valjda je zato i postao Buda. Kantaka je uginuo od tuge, da bi u drugom životu postao braman i redovno posećivao Budine propovedi, sa setom se sećajući lepih dana iz prošlog života.
Nisam baš ubeđen da sve to razumem, ali, red stvari u budizmu je takav. Ja ništa
drugo nisam mogao da učinim za Kantaku sem da ga stavim u ovu priču.
Konjotrk u vremenu Dušan Puača
