Ž D R A L I N
Ždralin je osećao da će njegov gospodar Miloš Obilić napraviti nešto hrabro i jako važno: „Jer, Srbija nije šaka pirinča da je mogu svrake pozobati“, a i replika sa Vukom Brankovićem na večeri kod Lazara je Miloša dodatno iznervirala.
Kosovo je bilo prepuno vojske i trebalo je biti iskusan konj poput Ždralina pa odvesti Miloša pred cara Murata.
„Od učkura do bijela grla“, kaže narodni pevač, rasporio je Miloš Murata, na radost Bajazita i njegove kamarile.
Rat je bio i u njemu istina prva strada. Iz kabineta Bajazita je izdato saopštenje da je Miloš došao do Murata da se preda i na prevaru ga ubio. To sve je rečeno da bi se ublažila sramota po tursku vojsku jer je Miloš na svome Ždralinu kroz borbu sa Turcima stigao do Murata i posekao ga. Ždralinova visina i veština je
bila od velike pomoći Milošu da izvrši svoj naum.
Ode Murat, ode Miloš. I Ždralin.
Zvonila su zvona u crkvi Notr Dam u Parizu u slavu Srba. Uzalud. I nerešeno je za Srbe bio poraz.
Ždralin, imena dobijenog po ptici koja leti neumorno i visoko poput feniksa, da ne kažem srpskog feniksa, ostade do kraja sa svojim gospodarom da zajedno sa njim i posle pogibije pruža kakvu takvu utehu obezglavljenom srpskom narodu: i turski sultan je ostavio kosti na Kosovu.
Istorijsko pamćenje dopire do današnjih dana. Sada mi je jasno zašto se konj đeda Mile iz Like zvao Ždralin.
Konjotrk u vremenu Dušan Puača
