Zaboleće me
ako si samo
usput svratio
da me podsetiš
na minule dane.
Bojim se,
opet će se
ljubav provući
kroz tanku opnu
srca koje krvari.
Zaboleće oguljena kolena
od klečanja pred tobom.
Iako su prošle godine
od tada,
rane na njima
još me peku.
Po prvi put
moraću da glumim
da mi je svejedno,
da mi nije stalo.
Noćas ću biti
kraljica
ravnodušnosti.
Ledenim pogledom
seći ću ti svaku boru
na zabrinutom čelu.
Dahom ledenim
zaustaviću
nesudjene poljupce
na mome vratu.
Goreće kradom u meni
onaj stari plamen
koji ponovo
tako vešto razbuktavaš.
Koliko god da je teško,
skupiću poslednji
atom snage,
i obećavam sebi,
biću nedodorljiva,
ledena. . .
