fbpx
spot_img

Ljiljana Skelić Vemić: Šapat

Neki davni
uzdasi,
zaostali,
u grudima
sakriveni …
Misli su –
gospodarice….
U njima snovi
tobom opčinjeni…
U prste
se zapleli.
Ne daju moć
da im se oduprem…
Po sobi
prošlosti
tumaraju.
Obojene raznoliko.
Uz
tanane niti šetaju.
Razbacane svuda,
po licu
i staroj haljini…
Iz gluvog predela
dopiru,
mira mi ne daju…
Samo cvet
jedan,
iz žbuna ubrani.
Na tihom povetarcu,
suncem povijen,
poput
zlatne ptice –
Šapuće o ljubavi…!?

Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.