Čudno neko vreme elektronike, društvenih mreža i raznoraznih fejsbukovaca i tviteraša koji više ne znaju ni ko su, ni zašto su tu (a tu su 24 sati dnevno) uvek i iznova s novim „nadahnuto- humurističkim“ pogledom na društvo i javne ličnosti koje su ponajmanje smešne običnom čoveku, ali ne i onima koji su iz tih istih skupina, koje se međusobno podržavaju i gde je jedini cilj što veći broj pratioca i lajkaša. Pa u tom pohodu na društvo nije izostavljena ni jedna javna ličnost koja pokušava da učini bilo šta dobro za svoj narod.
To se upravo događa srpskom teniseru Novaku Đokoviću kome se pripisuju politički pogrešni potezi, njegova poseta Republici Srpskoj, pokušava da se ocrni njegova pripadnost svom narodu.
Novak Đoković je Srbin i sama ta činjenica treba biti dovoljna da se ponosimo što ga imamo. Jer ako ima i onih koji nisu čuli za Srbiju, nema toga koji nije čuo za šampiona Novaka Đokovića koje je sve svoje pobede i uspehe nesebično poklonio svom, srpskom narodu i svojoj domovini Srbiji. Osvojio je sve moguće nagrade, šampionate, sva svetska takmičenja i rangove i još uvek je na vrhu ove igre. Njegov otac Srđan Novković je jednom prilikom još 2006. godine, ispričao kada je Novak ili (Nole), kako ga zovemo mi koji mu se divimo, dok je u uzrastu od 19 godina igrao u Londonu kako bi osvojio Wimbledon Cup a imao je žestoke, međunarodno poznate protivnike i uspešne igrače, ali je već tada svima bilo jasno da je mladi Đoković izuzetan talenat.
„Dobio sam poziv na večeru od princa Charlsa, prestolonaslednika koji je bio sa mnom posle večere i rekao mi je, daću vam jednu ponudu: Njeno veličanstvo kraljica daće vama i vašoj porodici britansko državljanstvo, a vaše ćemo troje dece uvesti u najbolje škole i sveučilišta u Britaniji, a vi možete odabrati najbolju kuću u Londonu i ona će postati vaša, a zatim je stavio ispred mene na stolu otvoreni ček i rekao da upišem broj koji želim…“
Gospodin Đoković je tada dodao: „Ne krijem vam, ponuda je bila vrlo primamljiva, pogotovo jer smo ja, supruga i tri sina živeli u stanu u Beogradu od ne više od stotinu kvadrata, koji smo kupili prethodne godine od sopstvenog rada. Međutim, rekao sam princu da ću mu odgovor dati za nekoliko dana. Vratio sam se u hotel u kojem smo odseli sa suprugom i tri sina, gde je Novak 19, bio najstariji i njegova braća, u ,uzrastu od 16 i 12 godina. Ispričao sam im za prinčevu ponudu i zatražio da zajedno donesemo odluku. Porodica je jednoglasno odbila ponudu i nakon utakmica vratila se u Srbiju.“
Novak je svoje putovanje nastavio s tenisom i postigao pravo čudo, pobedio na svim kontinentima i u svim takmičenjima i postao milioner, čak i milijarder, ali zadržao je pripadnost svom narodu i ima Udruženje koje godišnje donira stotine milijuna eura u dobrotvorne svrhe.
A sam Nole je jednom izjavio: „Kad je Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, Britanijom, Francuskom i Nemačkom, napao Srbiju 1999. godine, ja sam bio dete od 12 godina. Ali osetio sam sva poniženja i patnje koje je moj narod proživeo pod bombardovanjem ratne zapadne koalicije. Tada sam se odlučio osvetiti se tim ljudima na svoj način. Savladao sam tenis, to je anglosaksonska igra, i pobedio sam ih…“ Novak Đoković je svojim vaspitanjem i ustrajnosti, svojim talentom uspeo vratiti psihološku i nacionalnu ravnotežu svom narodu, što nijednom političaru nije uspelo.
Nije lako biti Srbin ali je ponosno imati ovakve ljude, koji su srpsku zastavu podigli u svetske visine.
Novače Srbine, hvala ti za sve pobede i sav ponos koji si poklonio svojoj zemlji i svom narodu.
