Ponoć je,
podseća zvonjava sata,
odjekuje njegov
zaglušujući ton,
kao prasak sudbine
utihnut u noći
iz prošloga dana,
u strahu ustuknuli snovi
ljubavne priče u očima
potpunio druga slika sveta
nikako iz tvoje priče,
odenut u tamu,
sakrivenog lica
pod velom tajni,
ni nalik tebi,
samo praznina i bol
podsećaju da se zid istine
našao između ljubavi i bola,
ograničio sudbinu vremenom,
odlazi ljubav
da se ne vrati više.
