Idem slobodno,
niko mi nije odneo,
da ljubim, tužnu moć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.
Osmehom ulazim, stig`o ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim, meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.
Ostavljam bolnim osmehom san,
da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
na kom je dozvoljeno sve.
Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.
Više o večerima poezije koje pravimo u Novom Sadu i okolini saznajte više na facebook stranici i twiter nalogu. Pored toga, pogledajte naš youtube kanal. :)
https://www.facebook.com/MedjuNamaRecitatorskaGrupa
https://twitter.com/medjunama
https://www.youtube.com/channel/UCKMcMk3rAnCb5TgIAdZ65_g/videos
