fbpx

Mirjana Štefanicki Antonić – Juče

Juče si me zaključao u mislima.
Zatvorio me u snovidjenju
i čini mi se da su ti kapci
bili presahli,
jer nisi video moju žutu haljinu.
Nisi video ni tebe u meni,
ni mene u tebi
A, mi smo bili.
Bili smo, držali se za ruke,
kao u nedosanjanom snu,
modrom pevanju.

Pesmu si o meni napisao.
I pitao se da li sam ja pesma
ili je pesma ja?

Juče si me zaključao u sećanjima.
Srce ti se rastopilo u stvarnosti.
Zaboravio si i mene i sebe.
Privio se uz reku,
skrio mi se u pogledu.

Juče si me zaključao u prošlost.
Želela sam jecaj da odgrizem,
pokret da probudim,
reku da okujem…
Senke nam se prosipale nizvodno,
kroz prste klizile.
Želje nedorečene u istom ušću.

Juče si me zaključao u zaboravu.
Izgubio si i mene i sebe
u omamljeno jutro,
u ulici prepunoj kiša i tuge.
Htela sam da pobegnemo,
da nam ruku budu prepletene.
Da iz mene sačiniš Pesmu
i da se pitaš da li je Pesma ja
ili sam ja Pesma?…

Da ti ne ostanem
ni ja, ni moje oči,
ni moj glas u dozivanju.
Juče si me zaključao daleko od sebe…

Foto : Favim.com

VČERAJ

Včeraj si me zaklenil v mislih.
Zaprl si me sanjskem prividu
in zdi se mi, da so ti veke
presahle,
ker nisi videl moje rumene obleke.
Nisi videl tebe v meni,
ne mene v tebi.
A, bila sva.
Bila sva, držala sva se za roke,
kot v neresničnih sanjah
odzvanjanju petja.

Napisal si pesem o meni.
In me vprašal, če sem jaz ta pesem
ali je pesem jaz.

Včeraj si me zaklenil v spomine.
Srce se ti je stopilo v resničnosti.
Pozabil si mene in sebe.
Se stisnil ob reko,
se skril mojemu pogledu.

Včeraj si me zaklenil v preteklost.
Želela sem pregristi ječanje,
gib prebuditi,
reko okovati…
Sence so nama zbežala v brzicah reke,
skozi prste so nama spolzele.
Želje neizrečene v istem toku.

Včeraj si me zaklenil v pozabo.
Izgubil si mene in sebe
v omamljeno jutro,
V ulici dežja in žalosti.
Želela sem, da bi skupaj zbežala,
da bi imela roke prepletene.
Da iz mene ustvariš Pesem
in, da se vprašaš če sem jaz v Pesmi
ali se je Pesem spremenila vame?…

Da ti ne bi ostala
niti jaz, niti oči moje,
niti moj glas, ki te kliče.

Včeraj si me zaklenil daleč stran od sebe…

 

prevod : Franjo Frančič

 

 

 

Helena Himel
Helena Himel
„Čovek samo srcem dobro vidi" - Antoan de Sent Egziperi