Šta je jače?
Prvi put kada su me sreli ulični prodavci i ponudili čestitku Doma za decu sa smetnjama u razvoju, bila sam i srećna što mogu da je kupim, mada i tužna što nikako drugačije ne mogu da pomognem.
Malo kasnije tog dana i sin mi je rekao: Evo ti ova čestitka, ti to voliš.
Prepoznala sam je; na poleđini je bila adresa Doma. Bila sam ponosna na sina i tužna zbog nepravde koja je rođenjem učinjena toj deci.
Sada u kući imam već nekoliko čestitki za taj Dom; pola sam ih sama kupila poslednjih godina, ostale neko od mojih ukućana. Kad god bih videla te ulične prodavce i sama sam im prilazila i ne dozvoljavajući im da mnogo pričaju, rekla bi : „Dajte mi čestitku. Znam, znam za vašu akciju. Uvek kupim, kad ne mogu drugačije da pomognem.“
Ove godine sreo me mladić i u trenutku kad sam htela da mu platim, niotkud mi se pojavila misao: „A šta ako želi da me prevari?“ Stala sam, malo, a on mi je pokazao legitimaciju. „Šta, ako je lažna“ – grozničavo sam mislila. „Ne bih volela da me neko prevari, ali opet šta ako grešim, kao da mu nije dovoljno teško što sigurno ima nekog u tom Domu, nego još i ja da ga mučim sumnjama“. Ne znam koliko dugo sam stajala neodlučna, a onda platila čestitku mladiću, izvinjavajući mu se i žurno se udaljila.
Više nisam bila srećna što pomažem jednu humanu akciju. Umesto toj deci da pošaljem lepe želje, mislila sam o svim prevarantima kojih ima danas. Bila sam strašno ljuta na njih što su se uvukli u moje misli, i ljuta na sebe što sam im to dozvolila. Ujedno bila sam uplašena ovim novim, zatrovanim mislima. Takve nikako nikad nisam želela sebi.
Pitam se šta ću pomisliti, pa uraditi sledeće godine kad sretnem prodavce iz ovog Doma…….ili neke slične njima?
Da li će sve veća sumnja ljudi jednih u druge da nas spreči da pomažemo jedni drugima, da li će da nas spreči da učinimo bar onu malu mrvicu, ono naj-najmanje što možemo jedni za druge; ujedno čineći za sebe da se osećamo kao dobro biće?
Da li smemo da dozvolimo nam strah od prevare bude izgovor da ništa ne učinimo, moleći Boga da nama nikad ne zatreba ničija pomoć…
