Danima sam već pijan
i sam sebi stran.
Dugo već neobrijan,
a u duši k`o đavo vran.
Iz usta smrdljiv zadah dopire,
oko mene lete mušice…
Smrad kroz odeću prodire,
oči upadaju u ispijeno lice.
Sediš sam za praznim stolom,
misliš da je tako najbolje.
Čuješ kako te pozadi nazivaju volom,
al` za svađu više nemaš volje.
Duga, crna kosa
sad je prljava i masna.
Slina ti curi iz nosa
i ubrzo osećaš kako je slasna.
Rakija žuta u čaši se mreška,
tad prijatelj jedan banu.
Shvataš da je to velika greška,
ustješ, i menjaš kafanu.
Opet si potpuno sam.
Uzimaš čašu u ruku.
Stavljaš sliku tu u ram
i napokon osećaš muku.
*posvećeno Ivi, najvećem boemu grada Kragujevca
