Orezana voćko, ko ti ništi krov?
Gde ti se junaštvo dede?
Zemlja pod tobom – ispunjeni rov,
bogatstvo njeno pod svetlima bede.
Kao ogrezlo sunce, sija radi reda,
junaštvo je tvoje stavljeno na tas.
Uskoro te biti neće – eh kakva greda,
nit’ će biti tebe, nit’ će biti nas.
Stara vrednost tvoja, prošlost puka,
osušeni plod samo što ne trune.
Na leđima grbim odveć strašna muka,
da svako ti seme u zlo ne posrne.
