Nekada sam voleo mnogo, jako,
svom srcem svojim,
a sada, oseća to svako
sve više se žena bojim.
Ne smem više u oči da ih gladam,
pogled mi pada sve niže…
Gubim se ne želeći da se predam,
zemlja mi je polako sve bliže.
Kad čujem štiklu koleno mi kleca,
od parfema mi se vrti u stomaku…
Pomislim tada gde je moj meca
i panično tražim prvu kvaku.
Tek kad vidim noge gole,
il`, ne daj Bože, dekolte veći,
mislim da nema gore smole
i jednostavno moram pobeći.
Od nalakiranog nokta
čelo mi rosi,
a od crvenih usana
gubim u svojoj crnoj, pravoj kosi.
Ne znam stvarno šta to znači,
da li je to od silnog piva?
Možda đavo moju dušu izvlači,
il` si možda ipak (za sve) ti kriva?
