Želim slavu, želim moć,
želim da u ovom svetu postanem neko.
Da dan doživim baš kao i noć,
da mi telo postane ljigavo i meko.
Želim da sam pun sebe do raspuknuća,
da mi se svi ponizno smeše.
Da mi hotel postane kuća
i da najlepša sa mnom pleše.
Želim da pobegnem iz ovog blata,
od roditelja, pravih prijalja.
Da ne zavisim od mesečnih plata
i od tupavih davitelja.
Želim da se rastanem sa svim svojim
osim sa vernim pesničkim darom.
Želim da sam sudbinu krojim,
da mi obraz ne strepi ni pred čijim šamarom.
Neka šapuću negde daleko tamo
da sam budala, da sam snob,
al` ja i moj dar znamo
da sam ipak samo umetnosti rob.
