Neda GavrićNeda Gavrić, rođena u Banjoj Luci 1980. godine. Objavila tri zbirke poezije: „Devojački san”, „U beskraju nežnosti” i „Hram ljubavi“, te zbirku kratkih priča „Kakav princ, takva i bajka“ nagrađene na 6. Drinskim književnim susretima. U pripremi je zbirka poezije „Ono što nisi znala o ljubavi“ takođe nagrađene na 6. Drinskim književnim susretima. Deo prihoda od prodaje knjiga poklanjala je Udruženjima roditelja dece sa posebnim potrebama u Republici Srpskoj i Srbiji. Pesme i priče su joj nagrađivane na mnogim književnim konkursima. Njene pesme su prevođene na slovački, engleski, ruski, bugarski, mađarski. Zastupljena je u nekoliko domaćih i stranih antologija, istaknutih priređivača. Učesnik je mnogih domaćih i Međunarodnih književnih susreta i festivala u Srbiji, Nemačkoj, Francuskoj, Malti, Rumuniji i dr. Član je Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja književnika Srbije. Odlukom Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske, 2020. godine upisana je u Registar umetnika Republike Srpske. Neke od njenih pesama snimili su domaći izvođači, a napisala je i pesmu „Puno mi je srce Banjaluke“ ansamblu Banjalučka svita, premijerno izvedene u Banskom dvoru u Banjaluci u sklopu programa povodom Meseca žene. Povodom osvetljenja tvrđave KASTEL, napisala je pesmu i izvela je prilikom svečanosti povodom ovog istorisjkog događaja. Dobitnik je nagrade UPAKOVANA NOSTALGIJA kulturnog, poslovnog i medija kluba osnovanog u Čikagu 1997, a sada registrovanog u 58. zemalja sveta kao ambasador svog naroda širom sveta, kao i za humanost. Dobitnik je Specijalne povelje Međunarodnog književnog festivala „Inđija Pro Poet 2023“ čiji je stalni učesnik od osnivanja festivala kao predstavnik Republike Srpske, te Priznanja Književne radionice „Kordun“ za informisanje i doprinos radu i razvoju Književne radionice i sveopšte kulture i umetnosti. Dobitnik je treće nagrade „Mrguda“ za priču „Zmijanjski v(r)ez“. Glavni je urednik i voditelj TV emisije „Stil" produkcijske kuće Rec Production , koja se emituje na više od deset TV kanala širom BiH, regiona i dijaspore, a koja se bavi aktuelnostima u kulturi, sportu, obrazovanju kao i temama zabavnog karaktera. Radila je i kao radijski voditelj. Sarađuje sa nekoliko portala na kojima objavljuje intervjue i vesti iz kulture. Urednica je informativnog programa na Portalu Književne radionice Kordun (West Chester, Pennsylvania) i Književni ESNAF. Bila je učesnik Prvog foruma književnika srpske dijaspore održanog na Malti u maju 2024. u organizaciji Matice iseljenika i srba u regionu Beograd i Udruženja srba na Malti „Jelena Anžujska“. Sarađivala je sa Prosvetom Pariz gde je uradila prikaz za zbornik rodoljubivih priča, srpskih autora širom sveta. Voditelj je mnogih međunarodnih konferencija, panel diskusija, izložbi, koncerata i slično. U organizaciji Udruženja književnika Republike Srpske, voditelj je sajamskih promocija knjiga i Međunarodnih književnih susreta. Član je Udruženja novinara Vojvodine i Društva novih medija, te Udruženja novinara Srbije. Član je Upravnog odbora Udruženja novinara Vojvodine. Dobitnik je godišnje nagrade „Zmaj“ Udruženja novinara Vojvodine i novih medija koja se tradicionalno dodeljuje zaslužnim novinarima TV-a, radija i portala. Portparol je UG Viartis u Banjaluci. Živi i radi u Banjaluci.
Zaspao je to veče zagledan u plafon kao u zvezde i probudio se drugačiji. Zauvek.Ustao je, zapalio cigaretu i od prvog dima napravio gust oblak koji ga je na trenutak celog prekrio. Onaj što je zaspao sinoć nije bio pušač. Taj drugi neko, ko se probudio tog jutra bio je drugačiji. Hladan i nedostižan. Nije bio svoj, njen pogotovo. Pila je sa njim uobičajenu jutarnju kafu i sa povezom preko srca dogovarala se sa njim oko nedeljnog ručka. Ćutao je,nije ga bila briga. Njega koji je jutros ustao.Palio je cigaretu za cigaretom, češće puta odlazio do kupatila. I dugo se tamo zadržavao, kao da se svađao sa onim iz ogledala.Ona se trudila da ih razume, obojicu. Ustala je neprimetno.Skoro nije disala jer je sav vazduh njihovog skromnog doma on uzeo sebi, stalno uzdišući.Imala je svoj ritual. Posle zajedničke jutarnje kafe odlazi do ikone, pali kandilo.Počinje dan sa : Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu!Fitilj tog jutra ne htede da gori. Dve godine, sedamstotrideset dana goreo je kao slama, tog jutra nije davao znakove života. Znala je, drhatlo je srce. Toliko da je stvorilo snažan vetar od kojeg se fitilj nije ni mogao upaliti. Posebnu pažnju je posvećivala nedeljnom ručku jer im je nedelja bila poput najvećeg praznika. Jedini dan u kojem su mogli ceo da provedu skupa…
