fbpx
spot_img

Neda Gavrić: Koga vatra umori, kiša ne izgori

– Кo ste vi, gospodine ? Кrvave su Vam ruke?!
– Gle to je moja krvna grupa između Vaših prstiju!
Zgnječeno moje srce cedi se niz vaše dlanove…
Кo ste vi?
I odakle moje nežno srce tu, među prstima snažnih , muških šaka ?
Vi ste onaj isti čovek? Nemoguće!
Pa Vi onda više niste gospodin, ni moj čovek. Jer moj čovek je gospodin a gospodin uvek drži do svojih reči i ne` da čast ni za šta!
Što ste došli? Zadržite taj komad u rukama koji je nekada bio moje srce. Meni, takvo kakvo je, ne treba.

Niknuće novo.
Znate, nama koji umemo voleti, uvek nanovo nikne srce. Nekim čudom. I tako mrtvi opet živimo. Možda i življe od vas živih.

Naše smrti su stvarnije od vaših života jer je ljubav, sama po sebi ČUDO…

Neda Gavrić
Rođena u Banja Luci 1980. godine. Objavila tri zbirke poezije. Sav prihod od prodaje knjiga poklonjen je Udruženjima roditelja dece sa posebnim potrebama. Dobitnik Vidovdanske povelje za humanost, očuvanje tradicije i kulture svog naroda. Učesnik je mnogih Međunarodnih festivala, kako u regionu tako i širom Evrope. Njene pesme su se našle u par domaćih antologija i nekoliko evropskih. Pesme su prevođene na nemački, engleski, turski, rumunski, ruski...Član je Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja književnika Srbije. Živi, radi i stvara u Parizu, gde je od skoro i član " Pesnika pariskog okruga".