Nerandža Kostić: Prljavi ples

Oĉima dolazimo
na nepoznana mesta
željni spajanja.
Gledamo se rastojanjem misli.
Zadihani od suživota,
otreslih magli iz kose…
Utrčali smo skoro goli
u naručje prepuno tajni…,
obesili pola trajanja
za zihernadlu što probi nam pogrešno uvo.
Ne čujemo korake odlaska,
ne slušamo vriske snova.
Igramo zavezanih oĉiju;
Ne znam ništa o tebi,
ne znaš o meni ništa…
Vrtimo se u valceru tankom,
gaziš me
gazim te.
Očima se držimo
birajući greh…,
o sudbini tela odlučiće djavoli
kad nam skinu maske.