fbpx
spot_img

Nerandža Nena Kostić: Čekići

Meni se baš danas 

svekoliko rve sa životom,

dok gledam raskošne puteve krilatih bića

i malu senicu pred kućom 

u kradji očukanog jezgra oraha.

Pod dlanovima drhti čelika tupi udarac

u orahov src,

jer shvatih svu besmisao trajanja.

Leptiri lete bez vidnog tereta u letilici,

a onaj što nema ni put,

zar mora svaki čas pune kofere da nosi?

Meni se u isti mah i smeje i plače.

Iza kog oblaka icrtane duge opstaju mokre od kiša…

Kupuje li 

onaj što je novčanik od teleće kože

dao na ćupriji mudrosti?

U glavi šušti zgužvani papir svojeručnog potpisa:

Nisam ja ta osoba, vratite predmet sudiji!

Obligacioni odnos je majka zakona,

a šta znaju o krivdi oni koji na čelu nose srce?

Meni se baš danas svrtelo u glavi

od laganog umiranja sunca.

Šta će ti zanat i nauk, 

kad bez ikakvih škola 

lako možeš upropastiti

dobrog čoveka.

Deca gradjevinara ili učitelja,

svejedno su zamenila uloge.

Neki se bahate zvoncima u džepu,

a neki,

 eto napišu pesmu o čekićima.

 

Nerandža Kostić
Rođena 1965. u Požarevcu, živi u Donjem Milanovcu. Januarsko dete srećnih roditelja i srećna majka, nezaposleni likovni tehničar koji piše poeziju. ,,Rođen si slučajno i život su bacili slučajno pred tvoje oči kao bajku, naučili te da bezbrižno letiš prostranstvima plavim sve do zvezda...al nisu rekli: Jupiter je daleko i Bog i vila…Sreća neobećana, a život tvoj samo jedan!!!”