Kletva najmilijoj
Ostavi na meni te usne boje krvi,
da osetim prisustvo tvoje i kada nisi tu.
Ostavi na meni svoj miris. Neka on bude svedok
minulih dana. Oprobaj moje usne na svome vratu,
možda pokupe sve otiske koje si do sada sakupila.
Ostavi pepeo svoje cigarte na rubu moga dlana,
biće to poslednja bol koju mi zadaješ.
Dok glasno se smejem slomljenog srca,
želim da robujem onome za čim ni ne haješ.
Pokušaj da ne plačeš kada postanem grub i vreo.
Izdrži, jer zver u meni lako se gasi
i brzo ću postati nebesa deo.
Poljubi mi čelo tog sudnjeg dana, neka te
hladnoća moja sledi. Znam da nisi navikla
na prazne čaše, ali i taj bol se morfijumom sredi.
Oprosti za sve lepe trenutke.
Nikada ih nisam posvetio tebi.
Voleo sam samo da te čupam za kosu,
iako te stvarno povredio ne bih.
Žalosna ženo, kraljice smrti, sad se
u svoj grob polako spusti, zaključaj vrata,
večnog ti mira i sve zaljubljene na miru pusti.
Ostaj mi zbogom, kraljice crnog blaga.
Nikada te nisam ni voleo. Želeo sam samo
tvoje krvave usne, ali sada je za poljubac kasno –
tvoj lik je već mrtav i beo.
