Hazarski rečnik: interaktivni dijalog knjige, posmatrača i prostora
Najava izložbe doktorskog umetničkog projekta Hazarski rečnik, autora Nikole Radosavljevića u izložbenom holu Narodne biblioteke Srbije (Skerlićeva 1, Beograd) od 27. septembra do 31. oktobra 2018. godine.
Doktorsko umetnički projekat Hazarski rečnikpredstavlja objedinjeno istraživanje različitih tipova knjige umetnika, koji kroz svoja taktilna, prostorna i vizuelna svojstva grade interakciju sa publikom tako što knjiga postaje galerijski objekat u funkciji prenosa informacije. Složeni intimni narativ moguće je čitati dodirom isto koliko i posmatranjem. Ova likovna prostorna celina ujedinjena je idejom o kolektivnom duhu publike koji utočište i mir traži u pejzažima, netaknutim ljudskom rukom.
Nikola Radosavljević, inače najmlađi doktor umetnosti u Srbiji, dobitnik je osamnaest prestižnih nagrada i priznanja iz oblasti crteža i grafike. Učestvovao je na više od sto pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu . Organizovao 27 samostalnih izložbi crteža i grafika u zemlji i inostranstvu. Godine 2015. bio je deo tima koji je osvojio zlatnu medalju Praškog kvadrijenala For provoking a dialogue nacionalnog nastupa studentske sekcije u Češkoj.
Kako bi najlakše razumeli šta bi knjiga umetnika mogla da bude, moramo osetiti njene fizičke i vizuelne osobine. Ovo je specifičan medij koji likovnu praksu integriše unutar umetničkog objekta, kako bi posredstvom dodira uticao na čula posmatrača.
Iako je bio nedovoljno zastupljen u savremenim galerijskim postavkama i kolekcijama, medij knjige umetnika doživeo je izuzetno veliki razvoj u poslednjih pedeset godina. Prilično popularna, knjiga kao polje likovnog stvaralaštva, ostaje nedovoljno istražena i definisana. Često na granici eksperimenta, brze intervencije ili dosta slobodnog likovnog izraza, knjiga umetnika je služila kao prostor za nesputano umetničko izražavanje.
Doktorski umetnički projekat Hazarski rečnik, knjiga umetnika – interaktivni dijalog knjige, posmatrača i prostora, nastao je u trogodišnjem periodu na doktorskim akademskim studijama Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom redovne profesorke Gordane Petrović. Iako je naziv preuzet, a rad u ideji inspirisan romanom Milorada Pavića, celokupni projekat nije ilustracija pomenutog romana. U izložbenom materijalu projekta predstavljene su tri edicije umetničke knjige, triptih knjiga i dvodimenzionalni radovi u funkciji knjige umetnika, koji uključuju prostor. Ova poslednja grupacija odnosi se na direktan odnos arhitekture izložbenog hola Narodne biblioteke Srbije, radova i publike. Specifčnost ovog prostora iskorišćena je da se na izložbi ne prikažu samo knjige umetnika, već da se od prostora i radova napravi knjiga, čiji će glavni akteri biti upravo posmatrači.
Svaki od navedenih radova, pojedinačno, a i u izloženim grupacijama, insistira na kontaktu sa publikom. Publika je pozvana da listanjem ili direktnim suočavanjem sa velikim formatima uspostavi jedinstven odnos sa svakim izloženim radom. Knjiga kao likovni objekat za zadatak ima pre svega aktiviranje više od jednog čula kod posmatrača. Njene prostorne karakteristike, a onda i taktilne, vizuelne, zvučne, itd. ostvaruju dijalog sa svakim ponaosob. Izlaganjem suprotno od klasične galerijske prakse, gde se dvodimenzionalni radovi zatvaraju u staklo, ovaj medij ostvaruje najviši domen interakcije sa publikom. Insistiranjem na interakciji između posmatrača i dela, radovi u ovom formatu najčešće nose jaku poruku koristeći se svim dostupnim likovnim sredstvima i širokim spektrom različitih tehnika.
Kao umetnički projekat koji povezuje različite umetničke discipline, tehnike i medije, doktorski umetnički projekat Hazarski rečnik, knjiga umetnika- interaktivni dijalog knjige, posmatrača i prostora, inspirisan je pejzažnim promenama koje opisuju promene u nama. Motivi na predstavljenim radovima sabrana su iskustva autora, u jednom novom, likovnom rečniku.
Način na koji je pojedinac izložen sve većem pritisku i zahtevima okoline, ogleda se u činjenici da smo sve manje u stanju da razumemo sebe. Čovek je prestao da osluškuje prirodu i njena menjanja zaboravljajući da je iz te prirode i sam došao. Vizuelni i fizički dijalozi uspostavljeni na ovoj izložbi imaju za zadatak da skrenu pažnju na procese u kojima učestvujemo pasivno i aktivno, i u kojima smo i subjekti i objekti, a koji mogu dovesti do kolektivne katastrofe. Način na koji je Hazarski narod prema Pavićevom romanu izbrisao sebe iz istorije čovečanstva u savremenom dobu postaje realna pretnja. Motivi izloženih radova postaju mesta utočišta za posmatrača koji traži beg ili oseća potrebu za sopstvenom, iskonskom prirodom.
U formi jednostavnih listajućih obekata, ove umetničke knjige jedinstvene su mape mojih emotivnih previranja, intimnog, ličnog i umetničkog sazrevanja . Prilično svedenim, skoro geometrijskim likovnim jezikom, radovi beleže osećaj da se društvo menja i teže izazivanju reakcije pojedinca. Kroz taktilni, vizuelni i prostorni odnos sa svakim od radova ponaosob, posmatraču su ponuđeni instrumenti za sopstveno preispitivanje. Ovaj proces introspekcije koji započinje u momentu kada se knjiga umetnika uzme u ruke, definiše osnovnu namenu knjige kao prostora za likovnu umetnost – prenos emocije, informacije, znanja i iskustva. Nikola Radosavljević
Nikola Radosavljević, rođen 1991. godine u Užicu. Osnovne i master studije završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek primenjene grafike u klasi redovne profesorke Gordane Petrović, 2015. godine. Dobitnik je osamnaest nagrada i priznanja iz oblasti crteža i grafike, od kojih su posebno značajne: nagrada Učiteljskog fakulteta u Užicu, na XI Međunarodnom grafičkom bijenalu suve igle, Užice, 2013. godine; specijalna nagrada žirija za inovaciju u strip umetnosti, Međunarodni salon stripa, SKC, Beograd, 2014. i 2016. nagrade su dodeljene za umetničku knjigu; Zlatna medalja Praškog kvadrijenala, For provoking a dialogue, kao delu tima nacionalnog nastupa studentske sekcije, Prag, Češka, 2015. godine; nagrada FPU iz fonda Mika Petrov za najbolji grafički list na master studijama, MPU Beograd, 2016; nagrada za doprinos tehnici suve igle i grafički list, VI Međunarodni bijenale EX LIBRISa, Istorijski arhiv, Pančevo, 2016; Prva nagrada na Jesenjem likovnom salonu za grafiku, CZK Masuka, Velika Plana, 2017. godine.
Učestvovao na više od sto pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Srbija, Holandija, Nemačka, Kina, Švajcarska, Rusija, Bugarska, Makedonija, Mađarska, SAD…). Do sada je organizovao dvadeset i pet samostalnih izložbi (Kotor, Kraljevo, Beograd, Novi Sad, Pančevo, Sombor, Kikinda…), od čega se posebno izdvajaju izložbe: 31 205- crteži i slike, Gradska galerija Kotor, Crna Gora, 2013. godine; When the world was young, Galerija Doma kulture Studentski grad, Novi Beograd, 2014. godine; izložba grafika Kuća od mermera, Centar za grafiku i vizuelna istraživanja, FLU, Beograd, 2017. godine.
Stipendista nekoliko različitih fondova. Učesnik grafičke kolonije Grafika 2016, Centar za Kulturu Smederevo. Student treće godine doktorskih akademskih studija Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Saradnik demonstrator na predmetu grafika, FPU Beograd. Član ULUSa, grafička sekcija. Član UVUUa, grafička sekcija.
