U svetlu mnogih događaja postaje jasno da se pored mnogih drugih podela među ljude uvukla još jedna. Bila je oduvek prisutna i milela je među generacijama, ali sada se raširila preko velikih masa i baškari se na ljudskoj gluposti. Zove se Anahronija i ubija sposobnost mnogih da žive u vremenu u kom se stvarno nalaze, već ih šeta ko životinje kroz lavirinte paralelnih vremena, te se ljudi nađu u prošlosti, ili u budućnosti, ili u nekim paralelnim stvarnostima, prosto svuda – samo ne tu gde stvarno jesu. Takvi se samo fizički zadržavaju u realnosti koja ih okružuje i umesto da se trude da nju učine boljom oni se svim sredstvima trude da ubede druge kako je neko drugo vreme, neka druga realnost bolja i kako su ostali u zabludi, a oni u pravu. Da imaju merač energije u sebi koji bi mogao da izmeri koliko energije su uložili u to, kladim se da bi tom istom energijom mogli da sagrade novi svet, ali ne, oni samo žele da ubede ljude da su pametniji, jer poznaju mrtve podatke nekog drugog vremena ili sistema… Njihova greška nije međutim u tome što forsiraju neko prošlo ili još neostvareno vreme, već što to čine među ljudima koji jedva preživljavaju današnjicu upravo zbog toga što ljudi prošlosti i paralelnih sistema zauzimaju mesta koja pripadaju ljudima današnjice. Viškovi, viškovi…
Osvald Tomović: Vreme i nevreme
