Specijaliteti iz stare Jugoslavije često su nešto što danas nikako ne možemo naći u restoranima. Evo o čemu se radi:
1. Pihtije
U pretis lonac se stave svinjske nogice, uši, repovi, butkice, šuplje juneće kosti i to se kuva ceo dan na smederevcu. A onda se kasnije začinjena supa razlije po tanjirima i kada se stegne, pihtije se služe kao predjelo na slavama.
2. Žumance sa šećerom
Ako je dete htelo da jede nešto slatko, majka je uzimala žumance i šećer i mutila smesu dok ne bi „pobledela od muke“, a onda je to dete jelo u slast. Da li možete da zamislite sada da detetu date sveže jaje sa šećerom? Danas je to sasvim zaboravljen slatkiš.
3. ‘Leba i masti
Svi oni koji su odrastali osamdesetih godina prošlog veka sećaju se sreće i zadovoljstva nakon što bi, iz celodnevne igre napolju, došli kući na večeru i pojeli krišku hleba namazanom masti i posutom crvenom začinskom paprikom. On koji bi hteli da se zaslade, jeli bi krišku masti sa šećerom.
4. Boranija na suvo
Krompir, luk, šargarepa i boranija stavimo u tepsiju, pa dodamo 3 kašike masti i malo vode i začina i gurnemo u rernu da se sve to skrčka. A gde je meso? Pa imaš boraniju, šta će ti meso?!
5. Čorba od praziluka
Neki još uvek imaju traume od prekuvanih niti praziluka koje slobodno plutaju po tanjiru. To je čorbica koja krepi dušu, ali smo je mi danas zanemarili. Koliko je prošlo od vremena kada ste poslednji put pojeli pun tanjir čorbe od praziluka?
6. Škembići u saftu
U kafani su ljudi odlazili specijalno na škembiće. Znalo se da ne postoji ukusnije kafansko jelo do škembića u saftu. Danas skoro da nema restorana koji na svom meniju ima škembiće.
7. Pohovan svinjski mozak
Specijalitet samim tim što svinjski mozak ne možete naći nigde u mesnicama. Kao ni svinjsku glavu.
