Larva
Godina je 2001. Velike stvari su se dešavale u krnjoj Jugoslaviji koja je, doslovce, bila na poslednjim nogama. Ali dešavale su se i nešto manje velike stvari. Srednje stvari, if you will. Upravo te godine je „MAH“ izdao u 500 primeraka jedan tanacki album sa crnim koricama na kojima jedna muva pada ničice. Ime ovog stripa je bilo „Eudora: Svitanjem počinje zvuk“, a autor iste je bio Tihomir Čelanović.
Iste te godine, „Eudoru“ objavljuje italijanska izdavačka kuća „Medicina Nucleare“, koja je pre toga objavila i prvi veći Tihov projekat (o njemu ćemo, nadam se, nekom drugom prilikom). Dakle, lepo doba za „Eudoru“. Radnja ovog stripa je jednostavna: izvesni instrument se gubi negde na putu za grad Tohtorok. Mlada buva Morcina prenosi poruku vladajućim strukturama ovog grada, a oni upošljavaju neimpozantnog aktera, muvu zvanu Pedro, da pomenuti instrument vrati. U ovome će probati da ga ometne Zbrobrok Ofnunsen, komarac-mag. Spojleri – Pedro nekako uspeva, sve se završava kako treba, a on i Morcina kreću na nove avanture.
Mnogo, MNOGO detalja sam namerno prećutao, a posle ću vam reći i zašto. Ono što treba da znate jeste razlog iza kvaliteta „Eudore“. Naime, ovo je priča o bubama; Ćelanović će više puta naglasiti da se on, kao mali, dosta igrao napolju i da mu je život malih baštenih stvorenja uvek bio fascinantan. Upravo zato je, i pored redovnih obaveza prema izdavačima dečjih knjiga i udžbenika, i pored rada za francusko i ina druga tržišta, nastavio da redovno crta svoje bubice. Da ih brusi i rafinira. „Eudora“ je možda te godine završila kao kuriozitet u bezmalo dve države, ali nije bila bez ljubitelja.
Ček, zaleteo sam se. Htedoh reći, ovaj strip su i Jugosloveni i Italijani vrednovali visoko jer je dinamika između Pedra, Morcine i drugih likova odisala jednom čistotom, prirodnošću i lepršavošću. Kao da čitate stripovan „Diznijev“ film iz poznih devedesetih. Sve je na mestu i sve funkcioniše.
Funkcionisaće i kasnije, ali pre toga ovo.
Lutka
Različiti radovi Tihe Čelanovića su odavno objavljeni u zbirci „Moderna mitologija rađa svakakva čudovišta“. Ovaj album nije doživeo toliki bum, ali jeste bio prethodnica jednom mnogo manjem štivu koje možda autoru i najviše znači (premda verovatno grešim, ne držite me za reč) – „Comics from Personal Mythology“. U ovoj fanzinolikoj sveščici Čelanović je sakupio 7 stripova i mnoštvo ilustracija. Najduži radovi ovde su mu „Carpenter“ i „Raj“, dok se ostali uglavnom sastoje od jedne table, neretko i samo par kadrova.
Sveščica je idealni format za Čelanovića. Prvo, vraća ga u fanzinaške dane, kada je kao junoša štampao sopstvena dela i delio ih je zainteresovanima. Drugo, visprene boje deluju još razdraganije na ovako malom formatu. I treće, kako sam naslov kaže, ovo je Čelanović u svom najprisnijem elementu; stripovi ovde mu i te kako znače, kao i ilustracije i skice pride. Dovoljno je pogledati onu ilustraciju sa zagrljajem da to primetite.
Leptir
Nakon 23 godine, „Eudora“ je evoluirala. Čelanovićeve bube su živele na internetu, u vidu web-stripova, a strast ne da ga nije napustila, već je i naknadno porasla. Rezultat je bio jasan – „Bugs“, sa istim podnaslovom „Svitanjem počinje zvuk“. Najveći deo ovog albuma je reprint priče u „Eudori“, ali na kvalitetnijem papiru, sa poboljšanim kolorom i tek delimično izmenjenim dijalogom. Ono što se promenilo jeste pregršt dodatnog materijala koji krasi ovaj album. Primera radi, u uvodnom tekstu vidimo razvojni put Pedra, Morcine i drugih likova. Vidimo pohabane stranice stripa, požutele papire, sve sa prizvukom minulog doba. Galerija nadograđuje ovaj koncept, sa probnim tablama, skicama likova, te ful-kolor prikazima glavnih i sporednih aktera i pokojim kratkim stripom.
No kad smo već kod kratkih stripova, njih tri – kao i MNOGO kaiševa preko – služe kao dopuna glavnoj priči: „Poslednji dan“, „Rođendan“ i „Pedro upoznaje Zumbulu (Morcina ju je znala od ranije)“. Sva tri su kratke geg epizode koje dodatno proširuju univerzum i čitaoce intrigiraju da traže još. Kaiševi, pak, su uglavnom one-shot zajebancije, i svi do reda su (uglavnom) u boji. Onaj jedan koji nije vam posebno izdvajam da pročitate.
„Bugs“ su imale izložbe, promocije i prodaju na više festivala. Čelanović je posebno ponosan na ovu insektoidnu renesansu jer upravo stripovi ovog tipa – za decu, ali inteligentno napisani – ga najviše ispunjuju. Kao otac, Čelanović bi redovno kćerci pričao o avanturama Morcine i nije isključeno da su, kroz ova mila druženja, zajedno kreirali veliki deo mitologije „Bugs-a“. Dobar deo imena, dodaće on, je osmislio i njegov poznanik Petar Martinović – toliko, dodaće Tiho, da ga je strah nabrojati ih sve u slučaju da mu Word dokument ne eksplodira.
„Bugs“ – valjda ste pretpostavili – su razlog zašto sam vam vrlo malo priče „Eudore“ razotkrio u uvodnim pasusima. Ako nađete priliku, nabavite „Bugs“ i pročitajte. A ako ste i sami roditelji, pročitajte ih svojoj deci. Razgovarajte sa njima o bubicama. Razmenite ideje o tome kako jedan tako mali, a tako veliki svet izgleda. I ako vas ponese inspiracija, zajedno osmislite nešto novo. Ko zna, možda neka lebdeća redakcija posmatra odozgo i sprema se da vam ponudi prostor za objavljivanju tih novih, visprenih avantura.
