Dva bića, dva tela
su se srela.
Dva oka u glavi
da ih niko nikad ne rastavi.
I dovoljan je bio samo jedan pogled pravi…
I ona i on su odmah znali.
Da je to ono pravo,
da je to potpuno zdravo.
Osmeh, onaj što raduje, pleni,
što kaže:“Blago njoj i blago meni“.
Juče, danas, sutra,
da se budim s njom svakog podarenog jutra.
I naravno, naš porod,
usidren, usmeren porodični brod.
Da plovi okeanima, jezerima, rekama, potocima…
Na ponos svim svojim potomcima.
Da se vode radosti uliju u jedno
i da sve bude zauvek medno!
