Jedna pesnikinja pustila suzu
na svoju svetloplavu bluzu.
Pala prva, za njom i druga
a za drugom čitav pljusak što ga sačini njena tuga.
Plače, rida, grca u mraku sobe
zbog neljudskog u srcu jedne zlobe.
Želi svim srcem da istoči sve što je boli
ali što više suza lije to samo dušu više soli.
I zna dobro da su suze slane
da samo sole leti rane.
Ali ipak, jos ove noći će isplakati sve boli
da sve što je bilo loše u njoj bude sprženo, u pepelu izgori.
