Bilo jednom u nekoj zemlji čuda jedno plavo nebo
i bila negde u jednoj čudnoj zemlji ona baš kojoj sam ja treb’o.
Nebo je bilo plavo, ponekad zrelo sunčano, nekada kišno, balavo.
Ona je bila sjajnog, tužnog oka, a ja sve to gledao alavo.
Sred neba bila jedna zvezda sjajna, ona baš blistava koju svako želi.
Krenuli i ona i ja ka njoj, ruku pod ruku, još dok je bio dan beli.
Isprepletani nadama, ostvarenih želja u čudnom svetu pod nebom,
dohvatismo našu zvezdu toliko željenu, koju gledasmo malom bebom.
