- Kada jedna divlja guska zamahne u letu krilima, stvara pokretačku snagu za pticu koja leti iza nje. Leteći u obliku latiničnog slova V, celo jato može leteti za 71% dalje, nego da svaka ptica leti sama.
Pouka: Ljudi koji putuju u istom smeru, povećani osećajem zajedništva, brže će i lakše stići tamo gde su se uputili, ako se oslone na međusobne zamahe i napredovanja.
- Kada se neka guska odvoji od jata, ona smesta oseti teškoću i otpor, koji se jave kod samostalnog leta, pa se brzo vraća u jato na svoje mesto, da bi se i dalje koristila pokretačku snagu koju stvara ptica neposredno ispred nje.
Pouka: Kad bismo imali toliko razuma koliko divlje guske, ostali bismo u jatu, predvođenom onima koji vode tamo gde i sami želimo stići.
- Kad se guska predvodnica umori, ona odlazi na začelje jata, a druga guska tada preuzima položaj na čelu jata.
Pouka: Uspeh zavisi od zajedničkog rada, gde ljudi naizmenično preuzimaju na sebe teži deo posla i dele breme vođstva.
- Divlje guske iz poslednjih redova gaču kako bi bodrile letačice na čelu jata da održe brzinu leta.
Pouka: Moramo biti sigurni da “gakanje” iz zadnjih redova pruža podršku onima napred.
- Kada se neka guska razboli, kad je rane ili obore na zemlju, druge dve guske se odvajaju iz jata i sleću zajedno s njom da bi joj pomogle i štitile je. Ostaju s ugroženom guskom sve dotle dok se ova ne oporavi ili dok ne ugine. Tada uzleću da bi nastavile put same, gledajući da se usput priključe dugom jatu ili da dostignu svoje.
Pouka: Kad bismo imali toliko razuma koliko divlje guske, ostajali bismo jedni uz druge, kao što one čine.
Izvor: Nepoznati autor
