Ne dozvolite da vas niko pogleda kao treće dete u kući u koju ste došli kao gost i doneli samo dve čokolade. Ta čokolada se pamti ceo život. Ta nedobijena čokolada. Bez obzira koliko je dete malo, svesno je da čokolada ne košta mnogo i da je taj gost mogao kupiti i treću ako je imao novca za dve. A ako nije imao novca , da nije trebao kupiti nijednu.
I posle kada to dete naraste i bude moglo zaraditi za tu čokoladu i kupiti sam sebi, sećaće se vas koji mu je niste doneli. Tu malu, sitnu, jeftinu, prokletu čokoladu. Nije to do čokolade već diskriminacije. Otvorenog ignorisanja, svesnog povređivanja tog deteta i ravnodušnosti prema njegovom plaču.
Nemojte nikad dozvoliti da vas neko tako pamti i tako gleda.
Jer ako ubijete dete u nekom, vi ste ipak ubica. Znam nekoliko takve dece. Nikada nisu odrasli.
Nikada nisu prežalili tu čokoladu.
