Slaži me opet
usnama od trešanja.
Ne biraj reči,
pusti neka teku.
Po ko zna koji put
mirno ću dozvoliti
da mi stegneš dušu
paperjastu, meku.
Slaži me i sada
kako ti ne znači
ona šaka ljubavi
koju ona deli.
Priznaj, makar lažno,
kako ti nedostaju
samo moji poljupci
dogoreli, vreli.
Slaži jednim pogledom
kako sam ti važna,
ne dozvoli noćas
da me tiho boliš.
Prevari me vešto
da sam samo tvoja,
pretvaraj se da me
makar malo voliš.
