Prizori i uslovi života iz širokih prostranstava Sjedinjenih država, uz neko pridruženje ambijenata npr. iz Kanade i Meksika, već duže vreme predstavljaju plodno tle za praćenje i kreiranje raznih uzbudljivih zgoda i pustolovina… Vreme kad su mnoge oblasti još bile u fazi istraživanja i krčenja novih puteva, njihovo naseljavanje i postepeno formiranje uslova za civilizovan i bezbedan razvoj (a moglo se tu naći svakojakog sveta), manje ili više (ne)prijatni susreti došljaka sa starosedeocima i sukobi sa njima…
Među ćitaocima/gledaocima koji su pratili ove avanture, za ovaj žanr se dobrim delom koristio i neformalni naziv kaubojci, razume se. Ajd’ sad, a što se ne bi skovao i naziv poput indijančevci, makar u slučaju kad neko od ovih starosedelaca predstavlja glavnog/ naslovnog junaka?
Glavni period (od strane autora) za obradu ovih tema uglavnom se protezao od 1820 i neke, do preko sredine XX veka, počevši od popularnih romana Džejmsa F. Kupera, a nešto kasnije i Karla Maja (koji je prvi put posetio ta područja uveliko nakon što se proslavio pišući o njima! Plodan spisatelj, imao je i putopisa iz raznih krajeva Balkana, Bliskog istoka i dr. ) pa su naišli filmovi raznih formata, od nemih sa Tomom Miksom, preko klasika Džona Forda („Poštanska kočija“, već 1939. …) i Freda Cinemana („Tačno u podne“) do špageti vesterna i nekih novijih ostvarenja, na koja ćemo se osvrnuti nekom kasnijom prilikom. Najzad, tu su i stripovi, koji su upravo prepoznali neku svoju zlatnu priliku nešto posle II svetskog rata. Naravno, u većini ovih ostvarenja se balansiralo manje ili više sa nekim stereotipnim motivima, i to rekao bih uglavnom kad su u pitanju neke društveno-bezbednosne prilike, dok je u proseku nešto razrađenija karakterizacija likova, kako belaca tako i obojenih (starosedeoci – Indijanci, Afroamerikanci, ovde još uvek kao robovi ili taze oslobođenici, te razni melezi i mulati…) Dakle, Indijanci (nema potrebe da sad za birkamo najzgodniji alternativni naziv za njih, mada se pristup mnogim stvarima menja…) su predstavljani i kao ugr0ženi i kao opasni, hiroviti, ponosni ali sujeverni (sve to sa osnovom). To su branioci vekovnih ognjišta, ali i osvetnici, napadači na otvorenom polju, i iz zasede, a ima i običnih razbojnika… Kao i kod većine, recimo slobodno, manje civilizovanih zajednica, i u njihovom slučaju se eksploatiše motiv kolektivne svesti, pa i psihologije mase… Ponekad ta njihova impulsivnost i povodljivost bude presudna da ih odvrati od nepoželjnih akcija, mada i tu ima ponekad oponenata koji utiču na to da ne ispadne baš sve jednoglasno. (Prisetimo se npr. brojnih prilika u kojima se i Zagorov, inače solidan, autoritet stavlja na proveru)
– NASTAVIĆE SE –
