Pridruživanje većini ili ,,tehnika putujućeg orkestra’’ atraktivna je iz razloga što je glavni faktor nametanje određenog obrasca ponašanja pojedincu, gde je taj obrazac karakterističan za grupu (kojoj pojedinac pripada ili želi da pripada), pa se automatski grupa podređuje u želji da izbegne neprijatnosti. Najčešći motiv za pridruživanje većini može biti i sticanje koristi iz takvog modela ponašanja.
Postojanje propagandne poruke, baziranog na već uspostavljenim grupnim normama kao što su predrasude, vrednosti, stavovi, modeli ponašanja i emocije grupe kojoj se propaganda obraća, glavna je karakteristika tehnike ,,putujućeg orkestra’’. U osnovi, tehnika funkcioniše na dva načina:
- Masovnost i organizovanje publike (kvantitativno i kvalitativno);
- *Eksploatisanje psihološkog faktora potrebe za pripadanjem određenoj grupi;
| *Drugi način podrazumeva potrebu za pripadanjem bez obzira da li se radi o političkim temama, modnim trendovima itd. |
U psihološkom smislu, tema ove tehnike, sadržala bi se u krilatici:
,,Ovo rade svi drugi, pa bi trebao i ti’’
Potreba za zajedništvom i pripadanju većini, duboko je utkana u čovekovoj podsvesti kao težnja da bude integrisan u zajednicu, preko koje može na lakši način da ostvaruje svoje želje, potrebe ili namere. S toga, ovaj fenomen predstavlja moćno oružje za propagandno eksploatisanje. Najčešće se koristi samostalno, a u posebnim slučajevima i kombinovano sa drugim propagandnim tehnikama. Putujući orkestar mogu biti određeni politički programi, koji čine da ,,Idemo’’, da je potrebna ,,Sreća’’, da zemlja ,,Pobeđuje’’. Praktično, ova tehnika se ostvaruje kada se putem načina govora, oblačenja, nameću određeni modeli ponašanja ili kada se putem propagandnih sredstava (oglasi, spotovi, filmovi) vrši prezentovanje željenih obrazaca. U doba kada komunikaciona tehnika nije bila dovoljno razvijena, ova tehnika je osim psihološkog delovanja, predstavljala i način prenošenja propagandnih poruka velikom broju ljudi u isto vreme. Publika se okupljala na svečanostima, u verskim objektima. U novije vreme, glavna propagandna aktivnost se odvijala na fudbalskim stadionima. Na primer, u vreme komunizma, marksistička propagandna armada je bila poznata po grandioznim partijskim okupljanjima na kojima se jačalo jedinstvo prisutnih i vršio proces jedinsvenog usađivanja stavova, strategija ili metodologija putem persuativnih govora Staljina, Lava Trockoga ili drugih funkcionera, zavisno od partijske ,,struje’’ koju su funkcioneri zavređivali. U današnje vreme, tehnologija medija i fenomen javnog mnjenja obezbeđuju jedinstvo ciljne grupe, a princip psihološke komponente u propagandnoj aktivnosti je ostao nepromenjen.
© Zabranjeno kopiranje,štampanje i prenošenje na druge portale bez saglasnosti i dozvole autora teksta!
