Први април је дан великих радника и ентузијаста који воле да изграђују своју отаџбину и чувају праве вредности, „Музеј наивне и маргиналне уметности”, (МНМУ) у Јагодини већ скоро шест деценија успешно живи и ради као музеј специфичног спектра интересовања у уметности откривајући, негујући српске уметнике и њихова дела као нико на просторима Србије. 
Сфера интересовања МНМУ је интернационалног карактера и своје деловање је проширила афирмисању и развоју наивне и маргиналне уметности на ширем светском плану.
МНМУ може се поносити својим објектом који као да је побегао из неке улице са стaрих фотографија европских метропола. Зграда зграђена 1929. године, адаптирана 1966, кује планове да се прошири и модернизује. 
Од днас кућа МНМУ у Јагодини је постала кућа и једног Гружанина: сликара из Добраче Миодрага Павловића Драгомирца. Као да су његове омиљене ласте са његових радова покупиле своје успомене из Лудог потока у Добрачи, полетеле некадашњим „Београдским друмом” кроз Багрдански теснац и овде поред Велике Мораве свиле своје гнездо од слика живота Миодрага Павловића Драгомирца његове породице. Реретоспективнна дела гружанског уметника угњездише се међу репрезентативна дела светске класике наивне и маргиналне уметности. Уметник је у овај храм ушао на велика врата. Лагано уз помоћ два штапа и две награде. Прво признање, из суседног села Топонице од Удружења грађана „Гружански срез”, који му доделише „Гружанско срце” 2015. године. Следи право ниоткуда „Велика награда” Првог тријенала уметности самоуких визионара Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић” 2016. године. Изненадивши себе и друге победом на „олимијади наивног и маргиралног сликарства” Драгомирац се уздигао степеницама успеха узнесен љубављу свих запослених у овој јединственој институцији. Монографија Миодрага Павловића остаће као јединствено сведочење уметника који ради оно што воли, уме, што је признато од публике, интернацијоналних и домаћих жирија, али и Министарства културе и информисања Републике Србије.
„У радовима Миодрага Павловића Драгомирца одише старински дух давно изгубљених вредности, које верујемо да и да даље постоје у нашем народу у традицији и духу села који одумире. Као стручњаке плени нас невероватна природност, чистота и чедност за којом наш Музеј трага”, истакла је кустос Нина Крстић на отварању изложбе.
„Повратак портрета у највну уметност, галерија невероватних војника наше блиске прошлости, карактеристичне зиме и старински аутомобили највише се допадају мени и мојим ученицима”,
рекла је Мирјана Ивковић професор уметности и ликовног ОШ „Рада Миљковић“ из Јагодине.
„Овај господин седе главе, има неку чудну магијску моћ. Склапа оно што некако не иде заједно. Али, он има тај дар и тај чар, да привуче и да све стави на своје место! Његове слике краду погледе, јер у његовом раду показује се савршенство у раду досадашњих свих наиваца протеклих у овом времену. Сви делови и све законитости са много даха, колорита и живота пренео је на своја платна”, оценио је академик проф. Зоран Аврамовић један од најпознатијих глериста и колекционара ликовних дела у Србији
