nad molitvom usana
plistaju sveće mraka
slika govori hiljadu reči
odlazim iz svog nehata
za stil mi treba boja meseca.
upoznajem drugačije stvari
navikao da se u klupče sapletem
nisam više nitima priljubljen
razmišljam o senkama prošlosti.
da zaustavim loše vreme i odem
vozom što nigde ne ide niti staje
oborene glave posmatram breze
šume u svome ljubavnom bolu
dok boje raznose vodeni kristali
na slici nepoznatog autora zore
što je nevidljivoj ptici dao krila andjela
a mene oslikao sa druge strane vetra
dok cvet ne postane Lahor neba.
