Kada bi čovek mogao da živi u ovome sada
Kada je sa ženom
Da uživa sa njom
A ne da misli na ono sutra ili juče
Ni tamo ni ovamo
Ni sa njom, ni bez nje
Kada bi mogao da vidi samo ono što mu je pred očima
Sve lepote sveta
Ali ne, on vidi sve drugo
Hiljadu različitih stvari
Samo ne ono što treba da vidi
Zato i silni strahovi od svega
Ne kao nešto realno
Nego tek kao slutnja i kočnica života
Kao silno vraćanje na nešto
Ili strepnja pred budućim
Kada bi čovek samo mogao da postoji do kraja
Tu gde jeste, sa onima koji ga okružuju
Bez da se skriva i beži
Ali ne, sve drugo mu se čini važnijim
Samo ne ono pred njim i oko njega
Postojati sada i ovde je prva, prava lekcija života
I jedino istinsko, stvarno postojanje
Kada može da se menja i utiče
Sve drugo je samo sećanje na prošlo
I maštanje o onome što dolazi
ŽIVI SADA, treba napisati velikim slovima
ŽIVI SADA, treba biti refren svačije pesme
ŽIVI SADA, treba reći deci
ŽIVI SADA, treba reći odraslima
ŽIVI SADA, treba reći svima
Jer samo to sada postoji
I evo ga ovde, u vazduhu
Osećate ga
Ovo sada
Ovo divno sada
Koje dolazi i prolazi
Samo ga treba doživeti što bolje
Kao i život
