Malo šta boli kao devojačka samoća
Muškarci se nekako lakše sakriju
Ali sama devojka
Posebno ako je željna nečeg dubljeg, trajnijeg
A uz to bez prave podrške, zaštite
Najteže skriva svoju tugu
Dok je na poslu i može nekako sa sobom
Okružena ljudima
Ali kasnije, kada dođe kući
U svoja četiri zida
Sve što želi je da skrene misli od svog života
Zato ponekad radi sve ono što nikada ne bi radila
Zato što je boli…
A kada boli svašta padne na pamet
Poslednje što joj treba je da joj neko drži lekcije o njoj samoj
Kao da ona sve to ne zna
Ali nešto jače u njoj joj ne da…
Još ako to traje godinama
A pre toga u pogrešnim vezama
Malo ali malo šta može stvarno da je usreći
Može nešto na kratko, neka knjiga, pesma, susret ili film
Ali suštinski, na duže staze
Progoni je osećaj da će ostati sama
Ništa ne boli kao ženska bol
Posebno u mladosti
Kasnije se preda, pomiri ili zaboravi
Ili nađe svoju sreću, utočište…
Ali u godinama kada oseća da sve može
Da je u punoj snazi
Spremna da voli, pripada, stvara
A nema sa kim, pored koga
Tačnije ima
Ali ne želi da padne na taj nivo…
Kod muškaraca je to drugačije
Manja osuda društva a više vremena
Ali devojka, dugo sama
Kao da joj svi stoje nad glavom i govore
– Šta čekaš, glumiš, zamišljaš –
Kao da sve od nje zavisi
A toliko toga je u igri na šta ne može da utiče…
Najviše me bole devojački pogledi
Koji nisu našli svoju sreću
Koliko god da su dobre, najbolje, lepe, prelepe
Nešto ih slama u njima
Da tako lako padnu
Zato ne treba kopati po njihovim ranama
Treba ih jednostavno voleti
Razumeti
Više osećati nego im pričati
A i šta bi mogao da im kažeš što već ne znaju
Možeš da im olakšaš ako ih prihvatiš
Potvrdiš
I time uveriš da će biti bolje
I hoće
Čim se čovek oseti dobro
On veruje da će biti dobro
Kako se oseća
Tako živi i proživljava
Zato u ženi treba probuditi ono najbolje
Sve ono drugo ima i sama
I bez tebe
U protivnom
Činiš joj da se oseća još gore
