fbpx
spot_img

Studentkinja Vanja Ilić: Najbolje se uči kad radiš više od traženog

Stav da se sve može postići ako želimo i da je nedostatak vremena samo izgovor u potpunosti definiše 23-godišnju Vanju Ilić, studentkinju animacije u inženjerstvu na Fakultetu tehničkih nauka, odnedavno najmlađu članicu tima svetske, a naše firme „3Lateral”, koja se proslavila zahvaljujući svojoj tehnologiji za kompletnu digitalizaciju ljudskog lika.

 

 

Foto: Dnevnik/Privatna arhiva

Tražeći zapravo praksu, koja je obavezan deo četvrte godine studija, a imajući pritom visoke estetske standarde, na umu je imala samo taj svojevrsni kreativni i istraživački centar, koji joj je predložio da pošalje svoj portfolio. Budući da je njihova praksa regrutovanje mladih talenata, posle izvesnog vremena usledila je ponuda za posao 3D modelara.

 

– Ne znam čime sam ih „kupila”, možda time što sam mnogo volontirala u inostranstvu, preko organizacije „Mladi istraživači Srbije” – kaže skromno Vanja Ilić. – Zasitio me je školski sistem koji insistira na teoretskom znanju i bilo mi je potrebno da radim bilo šta. Istovremeno volim da putujem, tako da su kampovi bili idealni za sticanje iskustva.

 

Tako je Vanja obišla Poljsku, Belgiju, Litvaniju i druge evropske države, a zaljubila se u Island.

 

– I pre nego što sam saznala nešto konkretnije o Islandu, privlačio me je kao magnet – dodaje ona. – A toliko je zanimljivih detalja iz te zemlje, poput običaja da na Badnje veče razmene knjige i sednu da čitaju!

 

I u prilično krutom obrazovnom sistemu naša sagovornica je pronašla prostor da se izrazi, pre svega preko brojnih projekata, posebno kad ih vode asistenti širokih vidika.

 

– Nikad mi nije bio cilj samo da ispunim obavezu već sam uvek gledala da uklopim svoje ideje – objašnjava. – Najbolje se uči kad radiš više od traženog. Ako je zadatak da demonstriramo jednu od veština animacije, a neko pored toga želi da se bavi osvetljenjem, teksturama, specijalnim efektima, ne izostane podrška. Nije to potreba za dokazivanjem, već želja da se realizuje vizija.

 

Neretko u projektima iskoristi i elemente plesa, koji joj je hobi.

 

– Zadatak je bio da animiramo sportski pokret jer ima zanimljivu dinamiku – kaže Vanja. – Želeći da kao glavnog aktera upotrebim neko nadljudsko biće iz Tolkinovog sveta, kojim sam opčinjena, odlučila sam se za vilenjaka. Međutim, nisam ga videla u bilo kojem klasičnom sportu, tako da je njegova kretnja bila nešto između zamaha kopljem i plesa, poput čudne piruete kojom bi sasekao svoje neprijatelje.

 

Unikatni darovi za bližnje

Kada ne čita Stivena Hokinga niti razmišlja o postanku sveta, naša sagovornica voli da pravi unikatne poklone za svoje bližnje.

 

– Mnogo toga, doduše, započnem i ostavim jer me ne pokreće misao da pravim nešto za sebe, ali kad uvidim da bi se svidelo nekom iz mog okruženja, potpuno sam predana. Nekad izrada traje dugo, posebno ako nemam odgovarajući alat pa se dovijam s onim što pronađem. Rekord u tome drži drveni medaljon-slagalica iz filma „Iluzionista”, koji je nastajao godinu dana, a uspeo je iz petog pokušaja – s osmehom kaže Vanja Ilić.

Izvor: dnevnik.rs

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.