„Deca su danas drugačija“ je rečenica koju ćete čuti (ili izgovoriti) u skoro svakom razgovoru o školi. Kada je izgovara roditelj ume da zvuči odbrambeno, jer roditelji generalno tako zvuče kad dete napravi neku glupost u školi. Kada je izgovara nastavnik, često je manifestacija bespomoćnosti koju prosvetni radnici osećaju poslednjih godina. Pa, kakvi su to onda današnji školarci? Deca k’o deca. Ima ih raznih.
ANTRIPROTIVAN
Za njih je škola jedno, a realni svet nešto sasvim drugo. S tim u vezi su i njihove nerealne vizije sopstvene budućnosti (slava, uspeh, glamur), jer, u njihovoj mapi sveta između škole i buduće karijere ne postoji baš nikakva veza. Saradnja sa nastavnicima je potpuno nepotreban koncept, jer oni baš zato što su nastavnici dokazuju da nemaju pojma o stvarnom životu. Kod ovih đaka dominira “Šta će mi to?!” stav.
Tipični komentari:
“To je glupo”
“Ovo je totalno gubljenje vremena”
“Imam mnoge važnije stvari da radim”
“E, neću to baš zato što to očekuješ od mene.”
JADNA MALA IZVRNUTA TORTA
Bi on (ona), ali… Reč je o učenicima koji ne prihvataju ličnu odgovornost za bilo šta, pa i za postupke u školi. Oni koriste sve moguće izgovore za neispunjene školske obaveze. Verovatno im je dato previše slobode u detinjstvu, tako da su veštine manipulacije odraslima razvili do savršenstva. Oni neće direktno oponirati kao antiprotivni, ali će se nastavnik posle pola sata provedenih sa njima osećati kao da je lično odgovoran za neurađen domaći ili odsustvo roditelja sa roditeljskog.
Tipični komentari:
“Nastavniče, shvatite, knjigu koju ste tražili da pročitam je nemoguće naći”
“Celu noć oka nisam sklopila da bih uradila esej, a vi me sad kritikujete”
“Ne mogu da verujem, vi nikad niste tu za mene”
“A njemu ste dali pet!”…Plakanje.
VIPOVCI
Ovi đaci su produžetak društvenog statusa njihovih roditelja. I školu često posmatraju kao VIP ložu u kojoj za njih važe drugačija pravila nego za ostale. U odeljenje ulaze kao da silaze među podanike, a ne retko tako tretiraju i nastavnike – ako ni zbog čega, onda da bi utvrdili sopstveni status. Čak i kada to ne izgovaraju glasno, njihov izraz lica vam poručuje – „Ko si bre ti…?“ Na iskren poziv na saradnju uglavnom odgovaraju sarkazmom.
Tipični komentari:
“Da, kako da ne”
“Poslaću ćaleta, on će to srediti”
“Žalićemo se na ocenu i na vas.”
SUPERFINI
Uvek imaju osmeh i lepu reč za vas. Klimaju glavom kao da se slažu sa svim što kažete, a pri tom vas uopšte ne čuju. Među prvima obećaju da će uraditi ono što se od njih traži, ali najčešće neće ispuniti ništa. U detinjstvu su im verovatno prečesto delili pohvale tipa „Baš si diiiiiiiiivan!“, tako da su ovi klinci vrlo rano ukapirali da je sve što je potrebno za uspeh – delovati kao divna osoba.
Tipični komentari:
“Jao, nastavnice, baš su vam super štikle!”
“Važiiii!”
ISPREPADANI
Ovi đaci su verovatno odrasli u strogoj atmosferi tipa „nisi ovde da misliš, nego da radiš šta ti ja kažem!“. Naučeni su da slušaju starije, da ne iznose svoje mišljenje. Nesamostalni su i nesigurni, i uradiće sve što se od njih traži, a ako se ne traži, neće ni uraditi.
Tipični komentari:
“Ne znam”
“Kako vi hoćete”
“Dobro”
DOBRA DECA
Niti im se sviđaju svi nastavnici, niti misle da je u školi sve kako treba, ali oni su – dobra deca. Jasno im je da uz prava idu i neke obaveze pa se tako i ponašaju. Izuzetno cene pravedne nastavnike koji pri tom umeju da razgovaraju o još ponečem osim o svom predmetu i trudiće se da ih ne razočaraju. Zapravo, najviše se trude kada osete da se neko trudi oko njih. Ostale će tolerisati jer je to u skladu sa njihovim „kućnim“ vaspitanjem. Nemaju problem da se obrate roditeljima kad zaškripi, ali ih ne zivkaju za svaku sitnicu. Uglavnom ne kriju svoje greške.
Tipični komentari: Nema ih. Svako dobro dete dobro je na svoj način.
Izvor: zadovoljna.nova.rs
