Svako dostigne neki uspeh. Neko veći neko manji.
Pre dve tri godine zaželela sam da naučim da vozim bicikl. Kada sam sela na sedište bicikla i polako počela da okrećem pedale volan mi je išao u stranu. Kada sam napokon uspela da vozim ipak je to bilo do pola puta. Onda me je sustizao strah da li ću udariti nekoga ili da li ću pasti ako ukočim. Bilo je tu dosta padova. Svuda oko mene je puno ljudi, malo sam se postidela. Tu negde u toj gužvi bila je moja porodica koja me je bodrila, oko mene bili su neki ljudi koji su vodili računa da ne padnem i da se ne povredim. Kada sam napokon otišla do kraja ulice uspela sam. Srećna, počele su tu i neke male suze radosnice. Kada sam se vratila u svoje naselje bilo je tu velikog aplauza kojm sam se ponosila i bila srećna što sam ostvarila ono što sam želela. Bila sam zadivljena jer sam otkrila da mogu da vozim bicikl.
I dan danas sam uporna i nikad ne odustajem jer mislim da ću svojom upornošću dostići svoje ciljeve.
Autor: Miona Jovanović
odeljenje: IV3
Osnovna Škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Biljana Nikić
