Žalio se jedan puž,
Nikad neću biti muž.
Od kada za sebe znam
U kućici živim sam.
Ogromna me stišće boljka
Teška kao krečna školjka.
Jer mi nikad neće draga
Preći preko kućnog praga.
Niti će mi doći svati,
Niti ću joj burmu dati.
Godinama tužan suzim,
Lutam, slinim, sporo puzim.
Nesrećan sam, osim toga
Trpim život ko dva roga.
S teškom mukom trošim snagu,
Al još tražim svoju dragu.
Pa kad svenem u bespuću
Naći ćete praznu kuću.
