11. Decembra 2019. | 17:42
Početna / Mesečina / Tode Nikoletić: Bogdanina trinaesta

Tode Nikoletić: Bogdanina trinaesta

Bog najlepše seme seje
I Bogdana je Njegov dar.
Mama i tata se jednostavno spoje
Poljupcem i eto bebe.
Od radosti sunce se smeje
I ne može mu ništa januar.
Možda su tako rodili i tebe
I sve bebe što na svetu postoje.

Bogdana je prvi cvetić
Koji najavljuje bolje dane.
On raste u srcima
I tu pušta koren do zvezda.
Svako dete na svetu je jedan
Novi svetić,
A osmeh Bogdane
Beskonačnost ima
I toplinu sličnu ptičijem
Cvrkutanju iz gnezda.

Zato treba slaviti svaki njen dan
Kao godinu Novu da nam poraste
I bude najlepša cura u gradu.
A onda će po njenu ruku doći
Neki Bogdan
I odneće je poput laste
U svoj dom
Ko najlepšu mladu.

Bog će onda iz duše njene
Kao uspavanku
Stvoriti novog bebona
Da se priča o ljubavi zaplavi.
Zato, nek pesma krene
Za Bogdanku
Koja će, u stvari, biti ona
Što danas trinaestu godinu
Slavi.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Tode Nikoletić

Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.