Bog najlepše seme seje
I Bogdana je Njegov dar.
Mama i tata se jednostavno spoje
Poljupcem i eto bebe.
Od radosti sunce se smeje
I ne može mu ništa januar.
Možda su tako rodili i tebe
I sve bebe što na svetu postoje.
Bogdana je prvi cvetić
Koji najavljuje bolje dane.
On raste u srcima
I tu pušta koren do zvezda.
Svako dete na svetu je jedan
Novi svetić,
A osmeh Bogdane
Beskonačnost ima
I toplinu sličnu ptičijem
Cvrkutanju iz gnezda.
Zato treba slaviti svaki njen dan
Kao godinu Novu da nam poraste
I bude najlepša cura u gradu.
A onda će po njenu ruku doći
Neki Bogdan
I odneće je poput laste
U svoj dom
Ko najlepšu mladu.
Bog će onda iz duše njene
Kao uspavanku
Stvoriti novog bebona
Da se priča o ljubavi zaplavi.
Zato, nek pesma krene
Za Bogdanku
Koja će, u stvari, biti ona
Što danas trinaestu godinu
Slavi.
