Iako neki nadmetanja za Ginisovu knjigu rekorda nazivaju bizarnim i običnim zamajavanjem naroda, mnogi u njima vide svoju šansu. Ako se već nisu rodili kao najviši, najlepši ili najpametniji, brojni fanatici širom sveta spremni su da učine najneobičnije stvari samo da bi se izdvojili iz mase bezimenih. Među njima sve je više i Srba.
Najveća težina podignuta nosem i jezikom, ko može najduže da izdrži u snegu i ledu go, najveći broj glavom razbijenih poklopaca za ve-ce šolju za jedan minut, najduže vučenje stola zubima… Za sve ove, ali i brojne druge zanimljive činjenice svet bi ostao uskraćen da nije Ginisove knjige rekorda.
Iako neki ova nadmetanja nazivaju bizarnim i običnim zamajavanjem naroda, mnogi u njima pak vide svoju šansu. Ako se već nisu rodili kao najviši, najlepši ili najpametniji, brojni fanatici širom sveta su spremni da učine najneobičnije stvari samo da bi se izdvojili iz mase bezimenih. Trpe nepodnošljivo, jedu nesvarljivo, vise rizikujući sopstveni život samo da bi bili u nečemu prvi.
A sve je počelo jednim događajem davnog 4. maja 1951. godine. Hju Biver, tadašnji direktor irske pivare „Ginis“ (Guinness), posle lova sa društvom je otišao u obližnju kafanu. Ubrzo se povela rasprava oko toga koja je ptica brža – fazan ili tetreb. Svi su nagađali i uključili se u diskusiju, ali niko tačno nije znao šta je prava istina. Nakon toga Biver je otišao u biblioteku i počeo sa pretraživanjem literature ne bi li došao do odgovora. Shvatio je da to nije lako ustanoviti i da se slične rasprave, poput ove koja je ptica brža, svake večeri vode širom sveta. Tad mu je sinula ideja da napravi jednu knjigu koja će se baviti time i koja će pomoći da se ovakvi sporovi reše. Verovao je da će biti popularna i nije pogrešio.
Obratio se londonskoj agenciji za utvrđivanje činjenica, koja je rado prihvatila ovaj zadatak i započela je rad na prvom izdanju 1951. Četiri godine kasnije, 27. avgusta 1955. godine, na 198 strana pivara „Ginis“ objavila je prvo izdanje čuvene Ginisove knjige rekorda. Knjiga je postala apsolutni hit i već pre Božića našla se na prvom mestu liste bestselera. Zbog ovakvog uspeha tada je odlučeno da se svako naredno izdanje objavljuje malo pre tog velikog praznika, a knjiga se danas izdaje u više od sto zemalja širom sveta.
Kada na sajtu Ginisove knjige rekorda ukucate reč „Srbija“, pojavi se 46 rezultata. U prvom planu je Dalibor Jablanović iz Stubice kod Paraćina, kao Srbin sa najviše oborenih rekorda do sada. Svet zanimljivosti privlačio ga je od malih nogu i zamišljao je kako će i on jednog dana postaviti svetski rekord. Prvi put to se dogodilo 2013, kada je postao jedini na svetu koji može na lice da zalepi 31 kašiku, a na telo 79 kašika. Posle toga rekordi su se smenjivali – za samo 9,8 sekundi uspeo je da rolnu toalet-papira razmota jednom rukom, da za 30 sekundi stavi 54 šnalice u kosu, za jedan minut na lice da zalepi najviše stik-papirića… Do sada Ginisov rekord oborio je 26 puta, a rekord drži u sedam kategorija.
„Mnogo teže je sačuvati rekord nego ga oboriti. Sve je to veliki izazov za mene jer volim da se takmičim, a tako promovišem i našu zemlju. Često mi kažu: „Svaka čast, Dalibore, bar u nečemu Srbin da bude najbolji“, priča za Original ovaj strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva, koji radi kao električar jame u Senjskom rudniku.
Napominje da ne poseduje nikakvu bioenergiju, već da je kašike, na primer, uspeo da zalepi na lice i telo uz pomoć veštine i vežbe. Njegov rekord sa kašikama zainteresovao je ceo svet, pa je tako u Stubicu dolazila čak i televizija iz Japana da ga upozna i da urade reportažu. Dalibor nam otkriva i kakva je procedura za one koji žele da se prijave za Ginisovu knjigu rekorda.
„Postoje dve varijante. Prva je da otvorite nalog na zvaničnom Ginisovom sajtu, da se prijavite i da tražite da njihov sudija prisustvuje događaju. To je prilično skupo jer troškove snosi takmičar, tako da ja koristim drugu opciju. A to znači da pre nego što želim da oborim neki rekord, prvo moram da obezbedim svedoke i komisiju koja će pratiti tok događanja. To moraju da budu ugledni ljudi iz vašeg mesta, koji popunjavaju formulare. Događaj mora da se odvija na javnom mestu da bi drugi mogli tome da prisustvuju i sve mora da se snima i fotografiše. Potom sav materijal šaljem na verifikaciju, koja okvirno traje dva meseca. Ako ste najbolji, oni vam pošalju sertifikat kao nagradu“, otkriva Dalibor.
Ali on nije jedini. Zanimljivo je da se već u prvom izdanju Ginisove knjige rekorda 1955. našao naš čovek, Demetrijus Filipović. U to vreme sa 110 godina bio je treći na listi najstarijih stanovnika planete. Pletenica Nikole Kulezića, frizera iz Šapca, 2013. zvanično je proglašena za najdužu na svetu. Bila je duga 820 metara i 29 centimetara, a teška više od 70 kilograma. Nadogradnju na kosu modela učvršćivao je punih deset sati, ali se na kraju trud ipak isplatio. Vesnu Vulović do mesta u Ginisovoj knjizi rekorda dovele su neverovatne okolnosti. Nekadašnja stjuardesa upisana je u istoriju kao jedina koja je 1972. godine preživela pad JAT-ovog aviona sa visine od 10.160 metara bez padobrana, iznad Srpske Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Titulu za Ginisov rekord uručio joj je Pol Makartni. Subotički strongmen Ervin Katona drži čak tri Ginisova rekorda: u najbržem prelasku 20 metara sa 300 kilograma tegova, u prevrtanju džinovske gume, takođe na 20 metara, i u najdužem zadržavanju automobila teškog jednu tonu na nizbrdici. Bio je i najjači čovek sveta 2011. godine. Miodrag – Gidra Stojanović uradio je 29.449 trbušnjaka za 24 sata i tako je našao svoje mesto na stranicama ove knjige. Zoltan Gali je kuvar koji može da se pohvali rekordom na najveću količinu uvijenih sarmi, čak 10.374 sarme, koje su bile teške 1.400 kilograma.
I najbolji teniser sveta Novak Đoković, obarajući rekorde na terenu, dospeo je u Ginisovu knjigu rekorda. Ovo priznanje za našeg asa stiglo je 2015. godine, a razlog je najduže finale u istoriji grend slem turnira i pet osvojenih Australijan opena. Naime, srpski teniser je Rafaela Nadala 2012. godine u finalu pobedio sa 3:2 po setovima, a taj meč trajao je pet sati i 53 minuta.
Zavisnik od Ginisovih rekorda
Ašrita Furman je čovek sa najviše Ginisovih rekorda na svetu. Od 1979. godine do danas postavio je čak više od 700 rekorda, a uspeo je da održi njih 200.
– Odmalena me je fascinirala Ginisova knjiga rekorda. Pošto nisam bio atletske građe, mislio sam da nikada neću moći da oborim neki rekord. Ali vežbao sam hrabro, verovao u sebe, putovao i postavljao rekorde na svih sedam kontinenata i u više od 30 zemalja – izjavio je jednom prilikom Furman.
Iako mnogi za njegove rekorde kažu da su besmisleni, to ga ne dotiče. Svet je čuo za njega zbog toga što je, između ostalog, napravio 55 čučnjeva za jedan minut, pojeo 22 glavice belog luka za 60 sekundi, a za isto vreme je iseckao 14 majica i razbio 80 jaja. Neki njegovi rekordi se kose s ludošću, pa je tako ustima ugasio čak 47 plamenova iz mašine za varenje u jednoj minuti. Posle ovoga je više nego jasno zbog čega su pojedini rekordi ovog Njujorčanina i dalje neoborivi.
Tekst: Biljana Stefanović
Foto: Profimedia
Izvor: originalmagazin.com
