O autoru: Novak Đoković fondacija i Centar za razvoj deteta sa Univerziteta Harvard su dodelili stipendije mladim naučnicima. Džošua Džong je jedan od prvih četvoro polaznika programa stipendiranja mladih naučnika i inovatora. Povodom Dana očeva, Džošua je podelio sa nama svoje mišljenje o važnoj ulozi očeva u ranim uzrasnim periodima.
Veliki broj naučnih istraživanja ističe intervencije roditelja kao ključnu strategiju za unapređenje ishoda ranog razvoja dece u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Studije o roditeljskim intervencijama doživele su ekspanziju širom podsaharske Afrike i južne Azije posebno u poslednjih desetak godina, dok nacionalne vlade sve više investiraju u integraciju i povećanje programa ranog roditeljstva u različitim sektorima. Uprkos ovako ohrabrujućoj prioritizaciji i akcentu na značaju roditeljstva, programi u zemljam sa niskim i srednjim dohotkom uglavnom ostaju fokusirani isključivo na mame dok se termini “roditelji” i “osobe koje brinu o deci” u literaturi iz ranog detinjstva, posebno u ovim zemljama, odnose samo na “majke”.
Sa druge strane, dobro je dokumentovano da očevi pozitivno utiču na rani razvoj dece, pored majčinskih zasluga. Tako mnoge studije rađene u Americi, Velikoj Britaniji i drugim bogatim i visoko razvijenim zemljama, koristeći lognitudinalne skupove podataka, konstantno ističu jedinstveni značaj očinske stimulacije, topline i odgovornosti za rani dečji kognitivni, jezički i socio-emocionalni razvoj. Naučni dokazi koji dolaze iz zemalja sa niskim i srednjim dohotkom na sličan način pokazuje pozitivne uticaje očeva na ishode ranog razvoja dece. U svetlu ovakvih globalnih činjenica, pitanje je zbog čega očevi i dalje ostaju marginalizovani i izostavljeni u istraživanjima na temu roditeljstva?
Tri faktora mogu da doprinesu neizbalansiranom fokusu (više na majke nego očeve) u istraživanjima o roditeljstvu i programima u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.
Prisutnost i posvećenost majke – Majke u mnogim ovakvim zemljama (od Kariba do podsaharske Afrike i južne Azije) imaju ulogu primarnog roditelja. One provode više vremena sa detetom (očevi su u većinom zaduženi za prehranjevanje porodice pa su često duže odsutni od kuće, dok u nekim slučajevima zbog posla tokom radne nedelje čak žive na drugoj adresi) i obavljaju najveći deo roditeljskih dužnosti i obaveza zbog čega targetiranje majki deluje smisleno usled njihove prisutnosti u životu mališana i direktne uključenosti u podizanje i vaspitavanje deteta.
Socijalni i kulturološki aspekti – U mnogim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, posebno u sredinama gde je rodna nejednakost konstantno i izraženo prisutna, slika muškarca kao posvećenog tate koji se igra sa detetom i koji kroz različite zajedničke aktivnosti podstiče njegov razvoj može da bude manje uobičajena, dok se takva njegova uloga čak ni ne očekuje ili podstiče od strane društva i ostalih članova porodice. Pretpostavka, iako se ona ne bazira na formalnim istraživanjima ili prikupljenim podacima, je da u takvim okruženjima očevi nisu zainteresovani za promovisanje dečjeg razvoja ili da ga njega dodatno ne vrše veliki uticaj.
Ograničenja operativnosti i resursa – Primarni kadar koji sprovodi programe intervencije u ranom detinjstvu u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom čine žene bilo da je reč o lokalnim volonterima ili zdravstvenim profesionalcima/paraprofesionalcima. To donosi izazove u situacijama kada je manje uobičajeno i prihvatljivo da muškarci i žene učestvuju u jedan-na-jedan ili grupnim radionicama i diskusijama (ženski zdravstveni radnici tradicionalno edukuju i rade sa majkama tokom kućnih poseta ili grupnih sastanaka u okviru lokalnih zajednica). Osim toga, glavna komponenta uspešnosti programa ranog razvoja dece su dobro uspostavljene metode rada – što omogućava lakše prilagođavanje programa različitim sredinama. Ipak, ogromna većina takvih metoda i priručnika osmišljena je isključivo za tandem “majka-dete”. Trenutno nije poznato koje komponente sadržaja su potrebne i efikasne za holističke programe koji obuhvataju oba roditelja.
Uprkos barijerama koje mogu da marginalizuju tate u programima roditeljstva, postoje dva značajna izuzetka vezana za inovativne programe koji se sprovode u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, sa fokusom na uključivanje očeva i pružanju podrške podizanju mališana u kome učestvuju oba roditelja u cilju unapređenja ranog razvoja dece. Fondacija za edukaciju majke i deteta (ACEV) u Turskoj pokrenula je Program podrške očevima, u vidu 15-nedeljnog kursa kako bi se tate podstakle da preuzmu pozitivniju i aktivniju ulogu u ranom razvoju svoje dece. Oni učestvuju u grupnim radionicama kako bi ovladali veštinama roditeljstva i diskutovali o izazovima očinstva. Program se trenutno implementira širom zemlje dok su očekivanja da će do 2018. godine kroz njega proći gotovo 4.000 polaznika. Istraživači sa Univerziteta Mekgil i Plan International organizacija u Ugandi osmislili su i ocenili program roditeljske intervencije koji ohrabruje oba roditelja da doprinesu ranom razvoju svoje dece. Program se sastoji od 12 dvonedeljnih sesija (npr. psihosocijalna stimulacija, “ljubav i poštovanje” prema sebi, svog detetu i supružniku, što su samo neke od tema koje su tiču oba pola) i grupnih sesija samo za tate kao i onih u kojima učestvuju oba roditelja. Plan International nastavlja da sprovodi ovaj program u Ugandi kao i drugim zeljama podsaharske Afrike.
Jasno je da očevi širom sveta itekako utiču na rani razvoj dece. Programi koji se sprovode u Turskoj i Ugandi dragoceni su za nadogradnju sličnih programa koji bi se primenjivali u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Ipak, mnoga pitanja ostaju nerešena u vezi sa tim na koji način da se uključe i integrišu očevi u programe sa drugim osobama koje brinu o deci, uzmajući pritom u obzir i neke od barijera kao što su prisutnost očeva, socijalni i kulturološki aspekati i ograničenja operativnosti i resursa, posebno u pomenutim zemljama. Kvalitativna istraživanja predstavljaju važan sledeći korak u pogledu sprovođenja neophodnih istraživanja koja mogu da razreše neke od ovih potencijalnih problema i rasvetle strategije za uključivanje očeva u programe ranog razvoja dece. Uvođenjem programa ranog razvoja i usluga koje u većoj meri integrišu celu porodicu iskoristile bi se mnoge mogućnosti kako bi se postigle značajne stvari za malu decu, majke, očeve, porodice, i njhove zajednice.
