U ovoj se odaji vernost porodila,
tiho i lako kako to prekovideći
nagoveste.
Za njom su, podjednako lako, došle
tegobe opstajanja ispunjavajući misao
podmitljivošću samoobmane.
Ranojutarnjoj oštrini ne zameram –
primorana je mlečno da ojača.
Ovo je put kog se slabi odriču
vosak stiskajući, bilje mrveći,
nasumice prskajući blagoslov
neverovanja:
srce u peti za odjek ne zna.
Unakrsna je ovo borba teška
za one koji bi da se pobedniku
umile…
Otkad se ovim imenom zovem
teško gutam, olako sečem.
Poznaješ me bolje od dojilje majke,
koja mi odbijanjem lepotu gladi
pokaza.
Dopireš tamo gde se vidici u
grumen stapaju, na kišu se ljuteći
što visoravni srž kamenu podari
jedinu koja me uspravnom održava.
