ZAŠTO NIKAD NEĆU REĆI SVOM SINU DA JE PAMETAN
Počeo sam u praksi da primenjujem saznanja o kojima sam čitao poslednjih godina: odlučio sam da svaki put pohvalim sina – ne za ono u čemu je već dobar – nego za pokušaje da savlada ono što mu je još teško.
Moj petogodišnji sin je upravo naučio da čita. Svake večeri on mi pročita neku knjižicu. Neminovno, naiđe i na reči koje mu zadaju muke: sinoć je to bila reč “zahvalno”. Nakon malo mučenja, uspeo je da sa njom izađe na kraj. Onda je rekao: “Tata, zar nisi srećan što sam uspeo da je izgovorim? Mislim da sam osetio kako mi mozak raste.” Nasmejao sam se: moj sin izražava jasne znake svesnog stremljenja ka intelektualnom rastu. To nije slučajnost. Nedavno sam počeo da u praksi primenjujem saznanja o kojima sam čitao poslednjih godina: odlučio sam da pohvalim sina – ne za ono u čemu je već dobar – nego za pokušaje da savlada ono što mu je još teško. Objasnio sam mu da njegov mozak raste onda kada se napinje. Nakon proučavanja brojnih istraživanja o uticaju mentalnog stava na učenje, i vodeći se sopstvenim iskustvom sa sinom, još više sam uveren da mentalni stav prema učenju ima više značaja nego bilo šta drugo čemu učimo decu.
„Već duže vreme, naučnici nam pokazuju da je mozak poput mišića; što ga više koristite, više raste. Veze između neurona se stvaraju i jačaju onda kada pravimo greške pokušavajući da postignemo ono što nam je teško, a ne onda kada ponavljamo ono što nam ide lako.“
To znači da naša inteligencija nije fiksirana, i da je najbolji način da je razvijamo – da biramo zadatke koji će nas namučiti i koje možda nećemo uspeti da savladamo.
Međutim, mnogi toga nisu svesni. Dr Kerol Dvek sa Stenfordskog univerziteta godinama se bavila proučavanjem mentalnih stavova prema učenju. Otkrila je da se ljudi uglavnom priklanjaju jednom od dva mentalna stava – nepromenljivom ili razvojnom. Nepromenljivi (pogrešni) mentalni stav podrazumeva da su ljudi ili pametni ili nisu, te da je inteligencija određena genima. Ljudi sa razvojnim mentalnim stavom ispravno smatraju da su sposobnosti i inteligencija nešto što se može razvijati kroz trud, pokušaje i greške. Dvek je otkrila da osobe sa nepromenljivim mentalnim stavom biraju zadatke koje će lakše obaviti i izbegavaju one koji im mogu zadati muke, pa time ograničavaju svoje šanse za učenje. S druge strane, ljudi koji imaju razvojni mentalni stav rado prihvataju izazove i svesni su toga da bi trud mogao da im poboljša izglede za uspeh. Kao što možete i pretpostaviti, ova druga grupa napornije je radila i više je intelektualno napredovala.
„Ljudi sa razvojnim mentalnim stavom ispravno smatraju da su sposobnosti i inteligencija nešto što se može razvijati kroz trud, pokušaje i greške.“
Dobra vest je da je i mentalni stav nešto što se može naučiti i oblikovati. Što je još bolje, Dvek je razvila tehnike koje vode razvojnom mentalnom stavu, i koje su pokazale da čak i male promene u odnosima ili naizgled bezazlene opaske mogu imati dugoročan uticaj na nečiji mentalni stav. Na primer:
“Zaista mi se dopalo kako si pristupio rešavanju tog problema” nasuprot hvaljenju urođenih osobina i talenata (“Tako si bistar!”) je dobar način da kod nekoga jačate razvojni mentalni stav. Prva rečenica (pohvala procesa) stavlja naglasak na uloženi trud; veličanje talenta samo jača uverenje da se nečiji uspeh bazira na urođenim i nepromenljivim osobinama. U ovo smo se uverili u Khan akademiji: nakon što su pohvaljeni zbog posvećenosti i istrajnosti, i pošto su čuli objašnjenje da je mozak poput mišića, učenici su provodili više vremena učeći uz naše materijale.
Internet je kao poručen za onog ko ima razvojni mentalni stav. Uz Khan akademiju i druge onlajn izvore za učenje, na raspolaganju im je beskrajna količina sadražaja za intelektualni rast. Međutim, društvo ne može u potpunosti da iskoristi ovaj potencijal dok razvojni mentalni stav ne postane preovađujući. To ćete postići ne samo Khan akademijom ili računskim radnjama, već i načinom na koji razgovarate sa svojom decom, svojim kolegama na poslu, kada učite novi jezik ili sviranje. Ukoliko bi čitavo društvo počelo da veliča trud, potencijali čovečanstva bili bi beskrajno veći.
Čitajući ovaj članak, već ste stigli na pola puta ka razvojnom mentalnom stavu. Istraživanje je pokazalo da i samo upoznavanje sa ovim činjenicama (recimo sa saznanjem da se mozak najviše razvija kada grešimo, ne kada smo u pravu), može da promeni nečiji mentalni stav. Da biste prešli drugu polovinu ovog puta, treba da date svoj doprinos širenju ovih saznanja, deleći ih sa drugima. Napravili smo video klip o značaju posvećenosti i truda pri učenju, koji vam u tome može pomoći. Konačno, kada me sin, ili bilo ko drugi, bude pitao o učenju, samo jednu stvar ću imati da mu kažem: sve dok bude cenio napor i neuspeh, moći će da nauči bilo šta.
Izvor: Kan akademija
