Nestade lik tvoj
U bljesku
Bajke zamrle na usnama
Sve proživljeno i neprožvljeno
U trenu preobuklo se u odoru zla
Brže od sna
Probuđeno da zauvek utrne
hladnu svetlost svitaca
Olujni vetar zatvorio je
I poslednju stranicu knjige
Zalupivši vrata
Iza kojih su ostale priče o kući
U kojoj je ljubav vekovima živela
Iako mala i trošna imala je moć
da svima nam bude – dom
Opiljcima olova ispisali su – kraj
Tvoj dah zaustavljen na pragu
Posečen počiva
Sad sve naše u korovu skriveno čeka
Dok je u predelima izgubljenog
Siguran samo bol
Od tada smo smrt i ja – na Vi
Razgovaramo samo kada dođe vreme za povratak
Dodirujući jedno drugo
U rukavicama
A mogao je
Mogao udisati miris lipa
Na kućnom pragu
I dočekati počinak svoj
u šumama
šumama slavonskim…
