U moru besmislica koje donosi svakodnevica, evo još jedne. Završih svojevremeno Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave i dobih zvanje zvanično, overeno potpisom i pečatom u diplomi „nastavnik razredne nastave“. A onda reših malo da se doškolujem, pa završih i Pedagoški fakultet i dobih zvanje zvanično, overeno potpisom i pečatom „profesor razredne nastave“. A u stvari sam učitelj. Piše na papriru lepo: „Učitelju, volim Vas“. I nacrtano jedno veliko srce. Crveno. Pokrećem inicijativu ovim putem i zvanično da se ta besmislica napokon ispravi i da svi Pedagoški fakulteti koji obrazuju učitelje postanu Učiteljski fakulteti i da se dobije zvanje na kraju uspešnog školovanja overeno pečatom i potpisom u diplomi „učitelj“. Time bi se ispravila višedecenijska besmislica i napokon stvari postavile na svoje mesto. Srce bi bilo na mestu.
A kad spomenuh srce, ne mogu a da se u ovom tekstu ne dodaknem ljubavi. Ti potpisi, pečati…koliko u stvarnosti ne znače ništa…Pokazuje i ta besmislica…svi neki nastavnici, profesori, doktori, masteri(obećali su pri upisu fakulteta i zvanje mastera(izgleda ostade samo obećanje…radovanje)), flomasteri…a u stvarnosti u srcu piše jednostavno lepo onako kako i jeste – učitelj. Razmišljao sam koliko neki papiri sa potpisima i pečatima mogu da budu privid samo…Recimo, zar nije brak ozvaničenje i institucionalizovanje ljubavi? Sa sve potpisom, pečatom, prstenom i svedocima. A koliko znate samo brakova ili „ozbiljnih veza“ koje same zvanično dokazuju i potvrđuju ljubav, a suštinski, u stvarnosti od ljubavi nema ni srca na papiru. Besmislica. Ovu drugu besmislicu je nemoguće ispraviti, ali ovu prvu je moguće. Pa, ispravimo je.
I za kraj da se dotaknem naslova. Beše puno nekih ljubavnih poligona do sada. Isprobavahu se na meni poprilično. I nekako, čim se uvežbaju i nauče, odlaze. Isprve mi bude krivo, izdruge mi bude i malo krivo i posle kada se setim, kada prođe neko određeno vreme…ponekada pustim i neku suzu, živ sam čovek. Pa obrišem rukavom, opraće majka. Dok još može. I kažem sebi:
– Ne ljuti se, nemoj da ti bude krivo, nemoj da ti bude žao. Ipak, ti si učitelj.
