26. Juna 2019. | 22:20
Početna / Magazin / Koliko puta ste čuli rečenicu “Vidimo se kod konja”? Da li znate da je spomenik Mihaila Obrenovića izazvao veliki skandal i da je, navodno, zbog njega skulptor hteo da se ubije?

Koliko puta ste čuli rečenicu “Vidimo se kod konja”? Da li znate da je spomenik Mihaila Obrenovića izazvao veliki skandal i da je, navodno, zbog njega skulptor hteo da se ubije?

Možda nepravedno, ali kada se spomene spomenik „kod konja“ malo ko se seti kneza Mihaila Obrenovića. Danas je plato na koji je postavljen omiljeno sastajalište za sve generacije. „Konj“ je jedan od najfotografisanijih spomenika u Beogradu, a njegovo postolje mesto na kome mladi rado odmaraju. Ipak, mnogi se zapravo nikada nisu upoznali sa potencijalnim skandalom vezanim za njegovo otkrivanje.

Kneza Mihaila Obrenovića naš narod je priznavao kao oslobodioca srpskog naroda od Turaka koji je, kao vičan diplomata, uspeo mnoge srpske gradove da vrati u naš posed (Beograd, Smederevo, Kladovo, Užice, Šabac…). Ipak, bilo je i onih koji su želeli da učine kraj njegovoj apsolutističkoj vladavini što se i dogodilo 1868. godine. Na kneza je izvršen atentat od strane zaverenika, braće Radovanović. Nacionalna žalost je trajala tri dana, a ubrzo je pokrenuta ideja da se knezu podigne spomenik.

Mihailo Obrenović (Foto: Wikipedija Johan Bes). Mihailo Obrenović kod konja
Mihailo Obrenović (Foto: Wikipedija Johan Bes)

Na konkursu je učestvovalo 17 umetnika, uglavnom stranog porekla, a pobedilo je idejno rešenje italijanskog vajara Enrika Pacija. Za mesto postavljanja spomenika je simbolično izabran plato kod Narodnog pozorišta budući da je knez lično pomagao izgradnju ovog zdanja.

Spomenik je izliven u Minhenu, u radionici Ferdinanda fon Milera i svečano otvoren 1882. godine, povodom proglašenja Kraljevine Srbije. Događaj je upriličen na Svetog Nikolu, krsnu slavu Obrenovića. Malo je bilo onih koji su ovaj događaj propustili. Grad je bio okićen cvećem, grbovima i zastavama, a sam plato adaptiran za posetioce postavljanjem bine i tribina. Enriko Paci je proglašen tvorcem najznačajnijeg srpskog spomenika 19. veka. Ovom prilikom je i nagrađen Ordenom viteza takovskog reda II stepena.

Konjanička statua je bio novitet za Srbiju, inspirisan sličnim rešenjima u Firenci. Imajući u vidu da je knez bio zaslužan za oslobađanje države od turskih stega, Enrikova ideja je bila da ga predstavi kao diplomatu, a ne kao borca – konjanika. Podignutom rukom, vajar je aludirao na deo Srbije koji u tom trenutku još uvek nije bio oslobođen uz ideju da knez, ovim gestom, simbolično ostavlja brigu o tim oblastima potomcima u amanet.

Pijedestal (postolje) je dekorisan reljefima prema nacrtima arhitekte Konstantina Jovanovića. Bogat reljefni friz slikovito priča priču o hrabrosti srpskog naroda i njegov napredak pod Obrenovićima. Na severnoj strani može se pročitati posveta: „Knjazu Mihailu M. Obrenoviću III, blagorodna Srbija“.

Mihailo Obrenović (Foto: Wikipedija) Mihailo Obrenović kod konja
Mihailo Obrenović (Foto: Wikipedija) Mihailo Obrenović kod konja

Već prilikom samog otvaranja primećen je nedostatak koji je izazvao burne reakcije i opšte polemike. Naime knez Mihailo je predstavljen gologlav što je za tadašnje vreme bio neprihvatljiv izbor. U to vreme bilo je uobičajeno nositi neku vrstu šešira i pojavljivanje bez njega nije se smatralo pristojnim. Svejedno da li je bila kapa ili cilindar, tek uglavnom, bez njih se nije izlazilo u javnost. Da „tragedija“ bude veća u pitanju je bio spomenik zahvalne otadžbine i događaj je dostigao razmere skandala.

Kako se obično u ovakvim situacijama dogodi, pokrenuta je lavina ogovaranja kao i teorija da je nesrećni Enriko zbog bruke izvršio samoubistvo. I danas ima onih nevernih Toma koji se kunu da je ova teorija tačna. Ipak, Enriko se, pošto je regularno isplaćen, vratio u svoju rodnu Italiju u kojoj je umro prirodnom smrću 17 godina kasnije. Beograd je toliko zavoleo da je deci nadenuo naša imena.

Obrukan ili ne, Paci nam je ostavio predivnu konjaničku statuu u samom srcu Beograda.

Tekst: Katarina Hadži-Minić

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Katarina Hadži-Minić

Katarina Hadži-Minić
Rođena sam 1979. godine u Beogradu i diplomirani sam istoričar umetnosti. Od kada se sećam, čvrsto verujem da ću da upoznam svet i kada god mogu, tražim načine da to i ostvarim. Za nas, istoričare umetnosti, važi ustaljeno verovanje da su nas na fakultetu naučili šta je „lepo“. Ono što je izvesno, jeste da znamo gde treba otići i šta vredi posetiti. Jedno je kada najveće svetske znamenitosti proučavate iz knjiga, a potpuno suprotna stvar kada imate priliku da ih vidite uživo, sopstvenim očima. Zbog toga putujem, prenosim utiske, prepričavam…U poslednje vreme sve češće i pišem. Ne želim i ne dozvoljavam sebi da, sve viđeno, zaboravim. Nastaviću kada god budem mogla jer to je, zaista, jedino što u životu istinski želim.