Siguran sam da je većina vas čula za onu narodnu izreku: „Svaka ptica svome jatu leti.“ Da, poznato, zar ne? A ko je od vas čuo za „sud vrana“?! Aha, malo vas. E pa to vam je kada se vrane okupe oko jedne od njih, postavljene na optuženičku klupu (granu), zagrakću, optuže, osude i izvrše presudu. Da, dragi moji, ubiju tu jadnu nesrećnicu a da ni ona verovatno ne zna zašto. Pokušavali su naučnici da utvrde razlog svemu tome, ali ne nađoše odgovore.
A ja mudrujem i solim pamet, pa me svrbi. Ne mogu da izdržim te imam potrebu da kažem.
Ako vam vrane još uvek nisu popile mozak, vreme je da se vratite prirodi i prirodi vratite ono što joj pripada, ako treba i od ptica učite. Svet nije šaren, on je crno-beo, ili ste u jatu belih ptica, okupljenih u ljubavi, slozi i poštovanju, ili ste u hordi crnih vrana, spremni da ubijate, otimate i sudite po zakonu jačeg. Vrane se namnožile, haraju, a sitne grabljivice ih prate i lešinare. Za razliku od njih, miroljubiva jata, rasterana i preplašena, ne pronalaze način da se opet spoje. Ravnoteža je poremećena, crne horde prete da sve unište. Kako je u prirodi tako je i kod ljudi, nema razlike, sve je jedno.
Dragi moji, treba odlučiti kojem jatu se pridružiti. Izbor je vaš, a ako mene pitate, skupite hrabrost u srce, ispunite ljubavlju duše, naoružajte se mudrošću i poletite ka svom izgubljenom jatu. Samo tako udruženi imaćemo snage da oteramo grabljivice.
IMAJTE NA UMU DA NAKON NOĆI NA ISTOKU IZLAZI SUNCE.
Iz knjige “U dahu izdaha“
