26. Maja 2019. | 05:48
Početna / Mesečina / Tode Nikoletić: Jezik roda moga

Tode Nikoletić: Jezik roda moga

Foto: Jovan Pavlović

Naši preci su učili slova
Ćirilična, Bogu draga,
Puna ljubavi i blagoslova
Sa rodne grude, sa kućnog praga.

Az, buki, glagolj i vjedi,
Dobro, živjete i jest,
Da nam jezik ko život vredi,
Кo otadžbina, obraz i čest.

Od kada Кosovo postoji
I Metohija lepša od hleba,
Srpski jezik nas poji
Pod kapom plavog neba.

Iz Božje misli se lučimo,
Pod svojim krstom molimo,
Volimo život da učimo,
A učimo da život volimo.

Trideset slova nas hrani,
Jer potomci junaka jesmo,
Jezik nam tapiju brani
Da znamo ko smo i gde smo

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Tode Nikoletić

Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.